Прашак за пециво — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 6: Ред 6:


== Добијање и механизам деловања ==
== Добијање и механизам деловања ==
Натријум карбонат,представлја призвод реакције између натријум хидроксида и углјен диоксида:
Натријум карбонат, представља призвод реакције између натријум хидроксида и угљен диоксида:
CO2 + 2 NaOH → Na2CO3 + H2O
CO2 + 2 NaOH → Na2CO3 + H2O
Натријум бикарбонат,основну компонету прашка за пециво,добијамо далјим додаванјем углјен диоксида:
Натријум бикарбонат, основну компонету прашка за пециво, добијамо даљим додавањем угљен диоксида:

Na2CO3 + CO2 + H2O → 2 NaHCO3
Na2CO3 + CO2 + H2O → 2 NaHCO3

Прашак за пециво,у кисело – базној реакцији, ослобађа угљен-диоксид у тесту, при чему настају мехурићи због којих тесто почиње да нараста.
Прашак за пециво, у кисело – базној реакцији, ослобађа угљен-диоксид у тесту, при чему настају мехурићи због којих тесто почиње да нараста.

== Историја ==
== Историја ==
[[1830]].тих година примећено је да се додавањем натријум бикарбоната и киселог млека у тесто, пецива добијала мекшу и ваздушастију структуру. Као решење за проблем додаванја киселог млека у тесто, 1840. у употребу је уведен тартар.Тартар је био један од производа ферментације вина.<ref>{{https://www.acs.org/content/acs/en/education/whatischemistry/landmarks/bakingpowder.html}}</ref> Након тога 1843. Британски хемичар, Алфред Бирд, патентирао је и произвео модерну верзију праска за пециво, са циљем да омогуци призводњу безкваснок хлеба, за лјуде алргичне на квасац . Јустус фон Леибих,немацки хемицар, 1846. вршио је експеримент, у коме је покушао да дигне тесто помоћу натријум бикарбоната . 1855 године Ебен Нортон Хорсфорд основао је фабрику за производњу праска за пециво.Такође, патентирао је први калцијум фосфатни прашак за пециво. 1866. основана је компанија за производњу праска за пециво Royal Baking Powder Company, чији су осничи браћа Хогланд.<ref>{{https://whatscookingamerica.net/History/BakingPowderHistory.htm}}</ref>
[[1830]].тих година примећено је да се додавањем натријум бикарбоната и киселог млека у тесто, пецива добијала мекшу и ваздушастију структуру. Као решење за проблем додаванја киселог млека у тесто, 1840. у употребу је уведен тартар.Тартар је био један од производа ферментације вина.<ref>{{https://www.acs.org/content/acs/en/education/whatischemistry/landmarks/bakingpowder.html}}</ref> Након тога 1843. Британски хемичар, Алфред Бирд, патентирао је и произвео модерну верзију праска за пециво, са циљем да омогуци призводњу безкваснок хлеба, за лјуде алргичне на квасац . Јустус фон Леибих,немацки хемицар, 1846. вршио је експеримент, у коме је покушао да дигне тесто помоћу натријум бикарбоната . 1855 године Ебен Нортон Хорсфорд основао је фабрику за производњу праска за пециво.Такође, патентирао је први калцијум фосфатни прашак за пециво. 1866. основана је компанија за производњу праска за пециво Royal Baking Powder Company, чији су осничи браћа Хогланд.<ref>{{https://whatscookingamerica.net/History/BakingPowderHistory.htm}}</ref>

Верзија на датум 30. децембар 2016. у 12:24

Прашак за пециво

Прашак за пециво је средство за нарастање теста, у призводњи разних пецива и дезерата. Прашак за пециво представља, замену за квасац и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.[1]

Прашак за пециво је средство за нарастање теста, у призводњи разних пецива и дезерата . Прашак за пециво представља, замену за квасац и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.

Пример производа

Добијање и механизам деловања

Натријум карбонат, представља призвод реакције између натријум хидроксида и угљен диоксида: CO2 + 2 NaOH → Na2CO3 + H2O Натријум бикарбонат, основну компонету прашка за пециво, добијамо даљим додавањем угљен диоксида:

Na2CO3 + CO2 + H2O → 2 NaHCO3

Прашак за пециво, у кисело – базној реакцији, ослобађа угљен-диоксид у тесту, при чему настају мехурићи због којих тесто почиње да нараста.

Историја

1830.тих година примећено је да се додавањем натријум бикарбоната и киселог млека у тесто, пецива добијала мекшу и ваздушастију структуру. Као решење за проблем додаванја киселог млека у тесто, 1840. у употребу је уведен тартар.Тартар је био један од производа ферментације вина.[2] Након тога 1843. Британски хемичар, Алфред Бирд, патентирао је и произвео модерну верзију праска за пециво, са циљем да омогуци призводњу безкваснок хлеба, за лјуде алргичне на квасац . Јустус фон Леибих,немацки хемицар, 1846. вршио је експеримент, у коме је покушао да дигне тесто помоћу натријум бикарбоната . 1855 године Ебен Нортон Хорсфорд основао је фабрику за производњу праска за пециво.Такође, патентирао је први калцијум фосфатни прашак за пециво. 1866. основана је компанија за производњу праска за пециво Royal Baking Powder Company, чији су осничи браћа Хогланд.[3]

Прашак за пециво и сода бикарбона

Иако се прашак за пециво и сода бикарбона користе у усту сврху (нарастанје теста),ове две супстанце битно се разликују по хемијском саставу. Наиме, сода бикарбона се састоји само из натријум бикарбоната. Док прашак за пециво поред натријум бикарбоната, чине тартар (KHC4H4O6) и кукурузни скроб. Оно што им је заједничко јесте то да имају исти начин деловања на тесто, па је зато могуће једно као замена друго при производнји пецива.[4]

Референце