Јозеф I Хабзбуршки

Јозеф I Хабзбуршки
Лични подаци
Датум рођења	(1678-07-26)26. јул 1678.
Место рођења	Беч, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	17. април 1711.(1711-04-17) (32 год.)
Место смрти	Беч, Хабзбуршка монархија
Породица
Супружник	Вилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга
Потомство	Марија Јозефа од Аустрије, Archduke Leopold Joseph of Austria, Maria Amalia of Austria
Родитељи	Леополд I Елеонора-Магдалена Нојбуршка
Династија	Хабзбурзи
Цар Светог римског царства
Период	1705 — 1711
Претходник	Леополд I Хабзбуршки
Наследник	Карло VI, цар Светог римског царства
Краљ Угарске
Период	(1687 – 1711)
Претходник	Леополд I Хабзбуршки
Наследник	Карло VI, цар Светог римског царства

Јозеф I (нем. Joseph I.; Беч, 26. јул 1678. — Беч, 17. април 1711.) био је владар из династије Хабзбурга, цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и надвојвода Аустрије, био је син цара Леополда I и његове треће жене Елеоноре од Пфалц-Нојбурга.

Још за очеве владавине постао је краљ Угарске (1687.) и краљ Римљана (1690). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у рату за шпанско наслеђе. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града Ландау у Пфалцу.

Царство је наследио након очеве смрти, 1705. у време када је царски војсковођа Еуген Савојски редовно односио победе над војскама Луја XIV. За време Јозефове владавине Угарска је била захваћена побуном Ференца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице 1707. прогласиле да су Хабзбурговци лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јанош Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је 1. априла 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.

Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још 1701. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат Карло VI.

Породично стабло

16. Карл II Штајерски (=22)

8. Фердинанд II, цар Светог римског царства

17. Марија Ана од Баварске (=23)

4. Фердинанд III, цар Светог римског царства

18. Вилхелм V, војвода Баварске (=26)

9. Марија Ана од Баварске

19. Рената од Лорене (=27)

2. Леополд I Хабзбуршки

20. Филип II од Шпаније

10. Филип III од Шпаније

21. Ана од Аустрије

5. Maria Anna of Spain

22. Карл II Штајерски (=16)

11. Маргарета од Аустрије

23. Марија Ана од Баварске (=17)

1. Јозеф I Хабзбуршки

24. Philip Louis, Count Palatine of Neuburg

12. Wolfgang Wilhelm, Count Palatine of Neuburg

25. Anna of Jülich-Cleves-Berg

6. Philipp Wilhelm, Elector Palatine

26. Вилхелм V, војвода Баварске (=18)

13. Магдалена од Баварске

27. Рената од Лорене (=19)

3. Елеонора-Магдалена Нојбуршка

28. Louis V, Landgrave of Hesse-Darmstadt

14. George II, Landgrave of Hesse-Darmstadt

29. Magdalene of Brandenburg

7. Елизабета Амалија од Хесе-Дармштата

30. Јохан Георг I, изборник Саксоније

15. Софија Елеонора од Саксоније

31. Magdalene Sibylle of Prussia

Литература

• Berenger, Jean (2014). The Habsburg Empire 1700-1918. Routledge. стр. 21. ISBN 978-1-317-89573-2.