Марија Ана од Шпаније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марија Ана Шпанска
Diego Velázquez - Maria Anna of Spain - Prado.jpg
Марија Ана од Шпаније
Пуно име Марија Ана од Шпаније
Датум рођења (1606-08-18)18. август 1606.
Место рођења Ел Ескоријал
Шпанија
Датум смрти 13. мај 1646.(1646-05-13) (39 год.)
Место смрти Линц
Аустрија
Династија Хабзбурзи
Отац Филип III од Шпаније
Мајка Маргарета од Аустро-Штајерске
Супружник Фердинанд III, цар Светог римског царства
Потомство Фердинанд IV Угарски, Маријана Шпанска, Леополд I, цар Светог римског царства, Филип Август, Максимилијан Томаш
царица Светог римског царства
Период 1648-1649
Претходник Елеонора Гонзага
Наследник Марија Леополдина Аустријска
Royal Coat of Arms of Spain (1580-1668).svg

Марија Ана Шпанска (18. август 1606 - 13. мај 1646) је била царица Светог римског царства, краљица Немачке, Чешке, Угарске, Хрватске и Славоније, надвојвоткиња Аустрије, и војвоткиња Тешина.

Биографија[уреди]

Рођена је у Ел Ескоријалу као аустријска надвојвоткиња и кастиљско-арагонска и португалска владарка. Родитељи су јој били Филип ΙΙΙ, краљ Кастиље, и Маргарета од Аустро-Штајерске, а старија брат и сестра Филип ΙV, краљ Кастиље, и Ана Кастиљска.

Двадесетих година 17. века, Џејмс I Стјуарт, краљ Енглеске, желео је свог сина Карла оженити Маријом Аном. Карло је чак допутовао до Мадрида како би је упознао. До брака није дошло јер се Марија Ана није желела удати за протестанта, а Карло није желео испоштовати захтеве њеног оца, односно преобрати се на римокатоличанство.

Дана 20. фебруара 1631. године удала се за свог првог рођака, будућег цара Фердинанда ΙΙΙ. Марија Ана је била активна у политици, саветовала мужа и управљала његовим земљама као регент када је то било потребно.

Имали су шесторо деце, од којих су детињство преживели Фердинанд ΙV, краљ Угарске, Маријана Аустријска и Леополд Ι, цар Светог Римског царства. Два сина, Филип Август (1637) и Максимилијан Томаш (1638), умрли су у детињству. Цар и царица су се за вријемеТридесетогодишњег рата нагло преселили у Линц, где је царица умрла током трудноће. Њено последње дете, надвојвоткиња Марија, рођена је царски резом, али је умрла исте године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Филип I од Кастиље (=24)
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло V, цар Светог римског царства (=22)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хуана од Кастиље (=25)
 
 
 
 
 
 
 
4. Филип II од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Мануел I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
9. Изабела од Португала (=23)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија од Арагона и Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
2. Филип III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фердинанд I, цар Светог римског царства (=12, 30)
 
 
 
 
 
 
 
10. Максимилијан II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Чешке и Угарске (=13, 31)
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карло V, цар Светог римског царства (=8)
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Изабела од Португала (=9)
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Ана од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Филип I од Кастиље (=16)
 
 
 
 
 
 
 
12. Фердинанд I, цар Светог римског царства (=20, 30)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Хуана од Кастиље (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Карл II Штајерски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Владислав II Јагелонац Млађи
 
 
 
 
 
 
 
13. Ана од Чешке и Угарске (=21, 31)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ана од Фоа-Кандала
 
 
 
 
 
 
 
3. Маргарета од Аустрије, краљица Немачке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Вилхелм IV, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
14. Алберт V Баварски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија од Баден-Шпонхајма
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фердинанд I, цар Светог римског царства (=12, 20)
 
 
 
 
 
 
 
15. Ана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ана од Чешке и Угарске (=13, 21)
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Извори[уреди]