Стефан Димитров — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
Рођен је у [[Флорина|леринском]] селу Зелениче, [[Егејска Македонија]], тада део [[Османско царство|Османског цартсва]], данас [[Грчка]], где је стекао основно образовање. Гимназију је завршио у бугарском граду [[Пловдив]], где се дружио сам Стефаном Николовим ({{јез-буг|Стефан Николов Калфа}})<ref>[http://old.vmro.bg/modules.php?name=Encyclopedia&op=content&tid=163 Кратка биография на Стефан Николов Калфата на сайта на ВМРО-БНД]</ref>. На софијском универзитету уписао је на студ математике, којег је напустио [[1900.]] због посла учитеља на кукушком училишту (триразредна школа). За то време постаје и члан [[ТМОРО|македонске револуционарне организације]]. [[1901.]] за време [[Солунска афера|солунске афере]] био је ухапшен од [[Османско царство|турске власти]] и осуђен на седам година затвора у [[бодрум]]ској тврђави. Амнестиран је [[1903.]] након пропалог [[Илинденски устанак|илинденског устанка]]. Након тога постане [[комита]] под [[Апостол Петков|Апостолом Петковим]] у [[Општина Пеонија|Ениџе Вардару]] (данас [[Грчка]]). На пролеће [[1904.]] [[ТМОРО]] га именује за војводу у [[Велес (град)|велешкој]] околини, где је надоместио убиојеног војводу [[Николу Дечева|Никола Дечев]] са наместником (подвојвода) [[Пењом Шиваревим|Пењо Шиваров]]. од 2. до 5. маја Стефан Димитров је делегат на [[Прилепски конгрес|прилепском конгресу]], оргинизованим од [[Дамјан Груев|Дамјана Груева]], [[Ђорче Петров|Ћорче Петрова]], [[Пере Тошев|Пере Тошева]], са циљем да се обнови револуција након пропалог илинденског устанка. |
Рођен је у [[Флорина|леринском]] селу Зелениче, [[Егејска Македонија]], тада део [[Османско царство|Османског цартсва]], данас [[Грчка]], где је стекао основно образовање. Гимназију је завршио у бугарском граду [[Пловдив]], где се дружио сам Стефаном Николовим ({{јез-буг|Стефан Николов Калфа}})<ref>[http://old.vmro.bg/modules.php?name=Encyclopedia&op=content&tid=163 Кратка биография на Стефан Николов Калфата на сайта на ВМРО-БНД]</ref>. На софијском универзитету уписао је на студ математике, којег је напустио [[1900.]] због посла учитеља на кукушком училишту (триразредна школа). За то време постаје и члан [[ТМОРО|македонске револуционарне организације]]. [[1901.]] за време [[Солунска афера|солунске афере]] био је ухапшен од [[Османско царство|турске власти]] и осуђен на седам година затвора у [[бодрум]]ској тврђави. Амнестиран је [[1903.]] након пропалог [[Илинденски устанак|илинденског устанка]]. Након тога постане [[комита]] под [[Апостол Петков|Апостолом Петковим]] у [[Општина Пеонија|Ениџе Вардару]] (данас [[Грчка]]). На пролеће [[1904.]] [[ТМОРО]] га именује за војводу у [[Велес (град)|велешкој]] околини, где је надоместио убиојеног војводу [[Николу Дечева|Никола Дечев]] са наместником (подвојвода) [[Пењом Шиваревим|Пењо Шиваров]]. од 2. до 5. маја Стефан Димитров је делегат на [[Прилепски конгрес|прилепском конгресу]], оргинизованим од [[Дамјан Груев|Дамјана Груева]], [[Ђорче Петров|Ћорче Петрова]], [[Пере Тошев|Пере Тошева]], са циљем да се обнови револуција након пропалог илинденског устанка. |
||
== Види још == |
|||
* [[Борба за Македонију]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 28. април 2017. у 17:14
Стефан Димитров | |
|---|---|
 Стефан Димитров | |
| Датум рођења | 1876. |
| Место рођења | Зелениче (данас Грчка),  Османско царство |
| Датум смрти | мај 1905. |
| Место смрти | Дреново (Чашка), Османско царство |
Стефан Димитров (1876. Зелениче, Османско царство - мај 1905. Дреново, Османско царство) био је бугарашки војвода и члан македонске револуционарне организације.
Биографија
Рођен је у леринском селу Зелениче, Егејска Македонија, тада део Османског цартсва, данас Грчка, где је стекао основно образовање. Гимназију је завршио у бугарском граду Пловдив, где се дружио сам Стефаном Николовим (буг. Стефан Николов Калфа)[1]. На софијском универзитету уписао је на студ математике, којег је напустио 1900. због посла учитеља на кукушком училишту (триразредна школа). За то време постаје и члан македонске револуционарне организације. 1901. за време солунске афере био је ухапшен од турске власти и осуђен на седам година затвора у бодрумској тврђави. Амнестиран је 1903. након пропалог илинденског устанка. Након тога постане комита под Апостолом Петковим у Ениџе Вардару (данас Грчка). На пролеће 1904. ТМОРО га именује за војводу у велешкој околини, где је надоместио убиојеног војводу Никола Дечев са наместником (подвојвода) Пењо Шиваров. од 2. до 5. маја Стефан Димитров је делегат на прилепском конгресу, оргинизованим од Дамјана Груева, Ћорче Петрова, Пере Тошева, са циљем да се обнови револуција након пропалог илинденског устанка.