Цвијета Зузорић — разлика између измена
→Спољашње везе: + Б92 нет |
Нема описа измене |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
Опевали су је и посветили јој своја дела песници [[Динко Златарић]], [[Михо Бунић]] и [[Никола Гучетић]], као и [[Торквато Тасо]] који јој је посветио три сонета и пет мадригала. |
Опевали су је и посветили јој своја дела песници [[Динко Златарић]], [[Михо Бунић]] и [[Никола Гучетић]], као и [[Торквато Тасо]] који јој је посветио три сонета и пет мадригала. |
||
Претпоставља се да је и сама писала песме, премда ништа од њих није сачувано. |
Претпоставља се да је и сама писала песме, премда ништа од њих није сачувано. |
||
[[Датотека:Cvijeta Zuzorić 01.jpg|мини|Цвијета Зузорић, [[Марко Мурат]]]] |
|||
== Павиљон == |
== Павиљон == |
Верзија на датум 29. август 2017. у 10:34
Цвијета Зузорић - Пешони | |
---|---|
Датум рођења | 1552. |
Место рођења | Дубровник, Дубровачка република |
Датум смрти | 30. новембар 1648. |
Место смрти | Анкона |
Цвијета Зузорић - Пешони (Дубровник, 1552 – Анкона, 30. новембар 1648[1]) је била племкиња, поета и песникиња из ренесансног Дубровника.
Биографија
Рођена је у истакнутој трговачкој породици као једна од пет ћерки. Образовање је стекла у Анкони, где се још као млада преселила код сестре Нике Зузорић. Приклонивши се очевој вољи удала се за фирентинског племића, трговца Бартоломеа Пешонија, с којим се преселила у Фиренцу, а потом као супруга конзула поново вратила у свој родни град Дубровник. Око себе је окупљала бројне уметнике. Била је предмет обожавања у кругу песника окупљених у „академији сложних“ (лат. Accademia degli Concordi).
Опевали су је и посветили јој своја дела песници Динко Златарић, Михо Бунић и Никола Гучетић, као и Торквато Тасо који јој је посветио три сонета и пет мадригала. Претпоставља се да је и сама писала песме, премда ништа од њих није сачувано.
Павиљон
У Београду након Првог светског рата, Бранислав Нушић је покренуо иницијативу, а касније је и основано друштво пријатеља уметности под њеним именом. Ово друштво је подигло павиљон на Калемегдану за уметничке изложбе и данас се користи у исте сврхе.
Референце
- ^ Српски биографски речник, том 3, Матица српска, Нови Сад 2007. ISBN 978-86-7946-001-1., Приступљено 30. 4. 2013.