Соко Краљевине Југославије — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Соколар Борис Грегорка.jpg|мини|300п|[[Словенци|Словеначки]] члан Сокола [[Борис Грегорка]].]] |
[[Датотека:Соколар Борис Грегорка.jpg|мини|300п|[[Словенци|Словеначки]] члан Сокола [[Борис Грегорка]].]] |
||
'''Соко Краљевине Југославије''' је била јединствена витешка организација чији је циљ био физичко и морално васпитање југословенских држављана. Основан је почетком децембра [[1929]].<ref>Закон о оснивању Сокола Краљевине Југославије (5. децембар 1929)</ref> |
'''Соко Краљевине Југославије''' је била јединствена витешка организација чији је циљ био физичко и морално васпитање [[Југославија|југословенских]] држављана. Основан је почетком децембра [[1929]].<ref>Закон о оснивању Сокола Краљевине Југославије (5. децембар 1929)</ref> |
||
== Организација == |
== Организација == |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
Циљ Сокола је био да подиже телесно здраве, морално јаке и национално свесне држављане [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а све то упоредним васпитањем тела и душе по одомаћеном [[Мирослав Тирш|Тиршовом]] [[Соколски гимнастички систем|соколском систему]].<ref>Члан 1. Статута о организацији и пословању Сокола Краљевине Југославије (1930)</ref> |
Циљ Сокола је био да подиже телесно здраве, морално јаке и национално свесне држављане [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а све то упоредним васпитањем тела и душе по одомаћеном [[Мирослав Тирш|Тиршовом]] [[Соколски гимнастички систем|соколском систему]].<ref>Члан 1. Статута о организацији и пословању Сокола Краљевине Југославије (1930)</ref> |
||
Члан Сокола је могао бити сваки „дорастао и непорочан“ држављанин, а постојала су и деца соколи и соколски прираштај. Соколске јединице су биле соколска друштва, соколске жупе и Соколски савез. Соколско друштво је било основна месна организација која је непосредно вршила одгајивање свих соколских припадника свога подручја. Соколска жупа је удруживала више соколских друштава, а Соколски савез је био највиша соколска заједница која је удруживала све соколске жупе |
Члан Сокола је могао бити сваки „дорастао и непорочан“ држављанин, а постојала су и деца соколи и соколски прираштај. Соколске јединице су биле соколска друштва, соколске жупе и Соколски савез. Соколско друштво је било основна месна организација која је непосредно вршила одгајивање свих соколских припадника свога подручја. Соколска жупа је удруживала више соколских друштава, а Соколски савез је био највиша соколска заједница која је удруживала све соколске жупе Краљевине Југославије. Седиште је било у [[Београд]]у.<ref>Чланови 2—4. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)</ref> |
||
Соколским друштвом је управљала друштвена управа, која се састојала из старешине друштва, његовог заменика, председника просветног одсека, начелника и начелнице, 5—10 чланова и њихових заменика и 3—5 ревизора рачуна и њихових заменика. Соколском жупом је управљала управа жупе, која се састојала из старешине, његовог заменика, председника просветног одбора, начелника и начелнице, секретара, благајника, 5—10 чланова и њихових заменика и 5 ревизора и њихових заменика.<ref>Члан 5. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)</ref> |
Соколским друштвом је управљала друштвена управа, која се састојала из старешине друштва, његовог заменика, председника просветног одсека, начелника и начелнице, 5—10 чланова и њихових заменика и 3—5 ревизора рачуна и њихових заменика. Соколском жупом је управљала управа жупе, која се састојала из старешине, његовог заменика, председника просветног одбора, начелника и начелнице, секретара, благајника, 5—10 чланова и њихових заменика и 5 ревизора и њихових заменика.<ref>Члан 5. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)</ref> |
||
Верзија на датум 2. септембар 2017. у 14:17
Соко Краљевине Југославије је била јединствена витешка организација чији је циљ био физичко и морално васпитање југословенских држављана. Основан је почетком децембра 1929.[1]
Организација
Циљ Сокола је био да подиже телесно здраве, морално јаке и национално свесне држављане Краљевине Југославије, а све то упоредним васпитањем тела и душе по одомаћеном Тиршовом соколском систему.[2]
Члан Сокола је могао бити сваки „дорастао и непорочан“ држављанин, а постојала су и деца соколи и соколски прираштај. Соколске јединице су биле соколска друштва, соколске жупе и Соколски савез. Соколско друштво је било основна месна организација која је непосредно вршила одгајивање свих соколских припадника свога подручја. Соколска жупа је удруживала више соколских друштава, а Соколски савез је био највиша соколска заједница која је удруживала све соколске жупе Краљевине Југославије. Седиште је било у Београду.[3]
Соколским друштвом је управљала друштвена управа, која се састојала из старешине друштва, његовог заменика, председника просветног одсека, начелника и начелнице, 5—10 чланова и њихових заменика и 3—5 ревизора рачуна и њихових заменика. Соколском жупом је управљала управа жупе, која се састојала из старешине, његовог заменика, председника просветног одбора, начелника и начелнице, секретара, благајника, 5—10 чланова и њихових заменика и 5 ревизора и њихових заменика.[4]
Соколски савез
Соколским савезом је управљала Управа која се састојала од старешине, пет подстарешина, начелника, начелнице, по три њихова заменика, председника просветног одбора, 15—25 чланова и 7—11 њихових заменика и 5—7 ревизора и њихових заменика. Управу Соколског савеза је именовао и разрешавао министар просвете и министар војске и морнарице у сагласности са председником Министарског савета.
Старешина Соколског савеза је био наследник престола Петар Карађорђевић. Старешина и Управа су управљали целокупним радом Сокола Краљевине Југославије и представљали целокупно соколство. Саветодавни органи за проучавање и решавање начелних питања били су: Главна скупштина, Одбор делегата жупа и Одбор начелника жупа.[5]
Галерија
-
-
Српски Соколи из Скопља са изасланицима Српског Сокола из Дубровника на слету у Београду 25. јуна 1910. предходници Сокола Краљевине Југославије -
Слет у Скопљу -
Слет у Скопљу -
V. Покрајински Соколски Слет Скопље, 1937.
Види још
Извори
- ^ Закон о оснивању Сокола Краљевине Југославије (5. децембар 1929)
- ^ Члан 1. Статута о организацији и пословању Сокола Краљевине Југославије (1930)
- ^ Чланови 2—4. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)
- ^ Члан 5. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)
- ^ Чланови 5—7. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)