Драгиша Брашован

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Брашован
Dragiša Brašovan.jpg
архитекта Драгиша Брашован
Датум рођења 25. мај 1887.
Место рођења Вршац
Аустроугарска Аустроугарска
Датум смрти 7. април 1965.(1965-04-07)(77 год.)
Место смрти Београд
Југославија СФР Југославија

Драгиша Брашован (Вршац, 25. мај 1887Београд, 7. април 1965) је био архитект, један од пионира српске модерне архитектуре.

Почеци[уреди]

Основно и средње образовање Брашован стиче у родном месту, а затим, 1906. године уписује Архитек­тонски факултет Техни­­ч­ког универзитета у Будимпешти. Систем наставе на факултету био је организован кроз осам семестара, а након друге године студија полагао се строги (стручни) испит, што је иначе у то време била уобичајена процедура на свим техничким факултетима и академијама у Средњој Европи.

Каријера[уреди]

Соколски дом у Зрењанину, дело архитекте Брашована
Зграда Команде ваздухопловства у Земуну, оштећена у НАТО бомбардовању 1999. године
Зграда Бановине (данас Влада АП Војводине) у Новом Саду
Зграда Државне штампарије (данас Зграда БИГЗ-а) у Београду
Реконструкција зграде хотела Метропол у Београду

Дипломски рад (који се састојао од дипломског пројекта и завршног испита) положио је 30. септембра 1912. године са оценом „одличан“. Наредних шест година провешће радећи у просла­вљеном Архитектонском атељеу „Тери и Погањ“ у Будимпешти. Након рата враћа се у отаџбину. Неколико година је био запослен на месту градског архитекте у Великом Бечкереку. Отуда је Брашованово дело било поприлично заступљено у овом граду (Соколски дом, вила на Бегеју, адаптација Позоришта), као и у околини (Црква у Орловату).

Међутим, већ почетком двадесетих година прошлог века, Брашован ће своју афирмацију потпуно везати за Београд. У престоници је са својим кумом архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архи­тект“, где је он радио као главни пројектант. Фирма се бавила и извођачким радовима. Од 1925. године Секулић формира грађевинску фирму која се бави предузимачким и извођачким пословима, а Драгиша Брашован од тада ради самостално, под фирмом „Архитекта Драгиша Брашован“, искључиво пројектантске услуге.

Оно по чему је Брашован највише вреднован у историји српске архитектуре везује се за потоњи период, када своје сјајно академско образовање оставља по страни и прихвата основне постулате надолазеће, модерне архитектуре. Тада настају и ње­го­ва најзначајнија дела: Зграда ИВ Војводине у Новом Саду (Бановина), зграда команде ваздухопловства у Земуну, зграда Држав­не штампарије и хотела „Метропол“ у Београду. Поред тога пројектовао је низ стамбених зграда и породичних кућа.

Награде и признања[уреди]

  • Међу многобројним почастима, једна је без преседана у српској архи­тек­тури: био је изабран за почасног члана RIBA - Краљевског института британских архитеката.
  • Улице на Новом Београду, у Новом Саду и Јагодини носе име архитекте Драгише Брашована.

Дела[уреди]

Зрењанин:

  • Зграда Српске банке, око 1920.
  • Соколски дом, 1924-1927.
  • Вила на Бегеју, 1926.

Орловат:

Орловат Галерија[уреди]

Нови Сад:

  • Радничка комора, 1931.
  • Зграда Дунавске бановине (данас Влада АП Војводине), 1939.
  • Главна пошта, 1961.

Нови Сад Галерија[уреди]

Београд:

Београд Галерија[уреди]

Јагодина:

Чортановци:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Црква Ваведења Богородице у Орловату
  2. Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд


Литература[уреди]

  • Kadijević, A. (1989) (на ((sr))). Dragiša Brašovan (1887-1965) - klasik jugoslovenske arhitekture dvadesetog veka. YU-Beograd: Moment. pp. 90 страна. 
  • Kadijević, A. (1990) (на ((sr))). Život i delo arhitekte Dragiše Brašovana, 1887-1965.. YU-Beograd: Godišnjak grada Beograda,GMGB, XXXVII. pp. 141-173 страна. 
  • Manević, Z.; Jovan D. Jovanović. (1999) (на ((sr))). Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka. YU-Beograd. pp. 83 страна. 
  • Ненад Новак Стефановић, Палата Бановине, Додатак-Моја кућа, Политика 27.01.2012, Београд
  • Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
  • Blagojević, Ljiljana; Dejan Vlaškalić (2003) (на ((en))). Modernism in Serbia: The elusive margins of Belgrade architecture, 1919-1941. Cambridge, Massachusetts, London: MIT Press. pp. 286 страна. ISBN 0-262-02537-X. 


Спољашње везе[уреди]