Драгиша Брашован

Драгиша Брашован
Dragiša Brašovan.jpg
архитекта Драгиша Брашован
Рођење(1887-05-25)25. мај 1887.
Вршац,  Аустроугарска
Смрт7. април 1965.(1965-04-07) (77 год.)
Београд,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Драгиша Брашован (Вршац, 25. мај 1887Београд, 7. април 1965) био је српски и југословенски архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре и најважнијих архитекти у историји Србије.

Почеци[уреди | уреди извор]

Основно и средње образовање Брашован стиче у родном месту, а затим, 1906. године уписује Архитектонски факултет Техничког универзитета у Будимпешти. Систем наставе на факултету био је организован кроз осам семестара, а након друге године студија полагао се строги (стручни) испит, што је иначе у то време била уобичајена процедура на свим техничким факултетима и академијама у Средњој Европи.

Каријера[уреди | уреди извор]

Соколски дом у Зрењанину, дело архитекте Брашована

Дипломски рад (који се састојао од дипломског пројекта и завршног испита) положио је 30. септембра 1912. године са оценом „одличан“.

Наредних шест година провешће радећи у прослављеном Архитектонском атељеу „Тери и Погањ“ у Будимпешти. Након рата враћа се у отаџбину. Неколико година је био запослен на месту градског архитекте у Великом Бечкереку. Отуда је Брашованово дело било поприлично заступљено у овом граду (Соколски дом, вила на Бегеју, адаптација Позоришта), као и у околини (Црква у Орловату).

Међутим, већ почетком двадесетих година прошлог века, Брашован ће своју афирмацију потпуно везати за Београд. У престоници је са својим кумом архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архитект“, где је он радио као главни пројектант. Фирма се бавила и извођачким радовима. Од 1925. године Секулић формира грађевинску фирму која се бави предузимачким и извођачким пословима, а Драгиша Брашован од тада ради самостално, под фирмом „Архитекта Драгиша Брашован“, искључиво пројектантске услуге.

Реконструисао је зграду Народног позоришта „Тоша Јовановић” 1921. године. Тада је оформљен фоаје са гардеробом, благајном, бифеом и формиран је директан улаз у позориште са трга.[1]

Оно по чему је Брашован највише вреднован у историји српске архитектуре везује се за потоњи период, када своје сјајно академско образовање оставља по страни и прихвата основне постулате надолазеће, модерне архитектуре. Тада настају и његова најзначајнија дела: Зграда ИВ Војводине у Новом Саду (Бановина), зграда команде ваздухопловства у Земуну, зграда Државне штампарије и хотела „Метропол“ у Београду.[2] Поред тога пројектовао је низ стамбених зграда и породичних кућа.

У свом родном Вршцу, почетком шездесетих година двадесетог века, на молбу тадашњих градских власти, пројектује зграду средње Пољопривредне школе.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Личне ствари и намештај Драгише Брашована, Галерија Матице српске
  • На изложби модерне архитектуре у Прагу добио је прву награду (пројекат Дома Радничке коморе у Новом Саду).[3]
  • Био је изабран за почасног члана RIBA - Краљевског института британских архитеката.
  • Улице на Новом Београду, у Новом Саду, Вршцу и Јагодини носе име архитекте Драгише Брашована.

Дела[уреди | уреди извор]

Зрењанин:

  • Зграда Српске банке, око 1920.
  • Соколски дом, 1924-1927.
  • Вила на Бегеју, 1926.

Орловат:

Нови Сад:

Београд:

Јагодина:

Чортановци:

Чачак:

  • Робна кућа „Партизан”, 1963.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zgrada Narodnog pozorišta ,,Toša Jovanović. Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-07. 
  2. ^ P.U.L.S.E (2017-03-18). „Драгиша Брашован – Отац модерног стила”. pulse.rs (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-15. 
  3. ^ Радованац Живанов, Ана (2021). Кадијевић, Александар; Илијевски, ур. Архитектура и визуелан уметност у југословенском контексту: 1918-1941. Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду. стр. 98. ISBN 978-86-6427-161-5.  Непознати параметар |Име уредника 2= игнорисан (помоћ)
  4. ^ Црква Ваведења Богородице у Орловату
  5. ^ „Arte - Aleksandar Kadijević - Tekstovi”. www.arte.rs. Приступљено 2021-08-20. 
  6. ^ а б в „Gradske priče: Kako je izgrađena Stara robna kuća”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). 2021-02-19. Приступљено 2021-05-15. 
  7. ^ а б И. Просен, Милан (2007). „РЕЉЕФИ СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА У РЕЦЕПЦИЈИ СТИЛА АР ДЕКО У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ”. Зборник Народног музеја. XVIII–2: 217—234. 
  8. ^ Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kadijević, A. (1989). Dragiša Brašovan (1887-1965) - klasik jugoslovenske arhitekture dvadesetog veka (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Moment. стр. 90 страна. 
  • Kadijević, A. (1990). Život i delo arhitekte Dragiše Brašovana, 1887-1965. (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Godišnjak grada Beograda,GMGB, XXXVII. стр. 141—173 страна. 
  • Manević, Z.; Jovan D. Jovanović. (1999). Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd. стр. 83 страна. 
  • Ненад Новак Стефановић, Палата Бановине, Додатак-Моја кућа, Политика 27.01.2012, Београд
  • Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
  • Blagojević, Ljiljana; Dejan Vlaškalić (2003). Modernism in Serbia: The elusive margins of Belgrade architecture, 1919-1941 (на језику: (језик: енглески)). Cambridge, Massachusetts, London: MIT Press. стр. 286 страна. ISBN 978-0-262-02537-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]