Организационо-политичко веће — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Институције СФРЈ}}
{{Институције СФРЈ}}
'''Организационо-политичко веће''' је било један од пет домова [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] од [[1963]]. до [[1968]], као веће делегата радних људи у радним заједницама.<ref>Члан 165. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref> Постојало је и на нивоу социјалистичких република.<ref>Члан 172. Устава Социјалистичке Републике Србије (1963)</ref>
'''Организационо-политичко веће''' је било један од пет домова [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] од [[1963]]. до [[1968]]. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.


== Састав ==
Веће је имало 120 посланика, а бирале су их [[Општинска скупштина|општинске скупштине]]. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.<ref>Чланови 166. и 167. Устава СФРЈ (1963)</ref> Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.<ref>Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)</ref>


Организационо-политичко веће је имало 120 посланика. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.<ref>Чланови 166. и 167. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref> Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.<ref>Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)</ref>
Све надлежности које је имала [[Скупштина СФРЈ|Савезна скупштина СФРЈ]], вршило је [[Савезно веће]], као веће делегата грађана у општинама и републикама, заједно са другим надлежним већем, као већем делегата радних људи у радним заједницама. Савезно веће је равноправно са Организационо-политичким већем: претресало питања из области друштвено-политичког система и из других области из надлежности [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]], осим питања која су спадала у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг ког другог већа; доносило законе и друге акте уколико то није спадало у равноправни делокруг других већа или самостални делокруг [[Савезно веће|Савезног већа]]; доносило савезни буџет и завршни рачун.<ref>Чланови 173. и 177. Устава СФРЈ (1963)</ref>

== Надлежности ==

Све надлежности које је имала [[Скупштина СФРЈ|Савезна скупштина СФРЈ]] вршило је [[Савезно веће]] (као веће делегата грађана у општинама и републикама) заједно са другим надлежним већем (као већем делегата радних људи у радним заједницама). Савезно веће је равноправно са Организационо-политичким већем: претресало питања из области друштвено-политичког система и из других области из надлежности [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]], осим питања која су спадала у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг ког другог већа; доносило законе и друге акте уколико то није спадало у равноправни делокруг других већа или самостални делокруг [[Савезно веће|Савезног већа]]; доносило савезни буџет и завршни рачун.<ref>Чланови 173. и 177. Устава СФРЈ (1963)</ref>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 12: Ред 16:
* [[Социјално-здравствено веће]]
* [[Социјално-здравствено веће]]


== Референце ==
== Извори ==
{{reflist|2}}
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 26. август 2018. у 02:03

Организационо-политичко веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1968. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Састав

Организационо-политичко веће је имало 120 посланика. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.[1] Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.[2]

Надлежности

Све надлежности које је имала Савезна скупштина СФРЈ вршило је Савезно веће (као веће делегата грађана у општинама и републикама) заједно са другим надлежним већем (као већем делегата радних људи у радним заједницама). Савезно веће је равноправно са Организационо-политичким већем: претресало питања из области друштвено-политичког система и из других области из надлежности Савезне скупштине, осим питања која су спадала у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг ког другог већа; доносило законе и друге акте уколико то није спадало у равноправни делокруг других већа или самостални делокруг Савезног већа; доносило савезни буџет и завршни рачун.[3]

Види још

Извори

  1. ^ Чланови 166. и 167. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)
  2. ^ Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)
  3. ^ Чланови 173. и 177. Устава СФРЈ (1963)

Литература