Даринка Јандрић — разлика између измена
Нема описа измене |
Поништена измена 21323953 корисника 147.91.1.45 (разговор) ознака: поништење |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
| месец_рођења = децембар |
| месец_рођења = децембар |
||
| година_рођења = 1910. |
| година_рођења = 1910. |
||
| место_рођења = [[Аранђелово]], [[Ластва |
| место_рођења = [[Аранђелово]], [[Ластва]] |
||
| држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} |
| држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} |
||
| дан_смрти = 4. |
| дан_смрти = 4. |
||
Верзија на датум 13. фебруар 2019. у 15:58
Даринка Јандрић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Датум рођења | 17. децембар 1910. | ||||
| Место рођења | Аранђелово, Ластва,  Аустроугарска | ||||
| Датум смрти | 4. фебруар 2019. (108 год.) | ||||
| Место смрти | Београд,  Србија | ||||
| Професија | болничарка дивизије, војно лице | ||||
| Чин | старији водник I класе | ||||
| Одликовања |
| ||||
Даринка Јандрић (Аранђелово, 17. децембар 1910 — Београд, 4. фебруар 2019) била је жена из Београда, која је у тренутку смрти била најстарија особа у Србији.
Биографија
Даринка је рођена под именом Даринка (Томо) Кривокапић, 17. децембра 1910. године у селу Ластва, Аранђелово, недалеко од Требиња у данашњој Босни и Херцеговини. Била је једна од петоро деце и цео живот је памтила своје родно место. Са само четри године, под утицајем Првог светског рата, Даринка се са породицом преселила у Пећ, а недуго након тога у Никшић. Сећала се трагедије која је задесила њезину породицу када су им запалили кућу и прогнали их. Родитељи су хтели да се дјеца образују, па је Даринка завршила основну школу, а касније и школу за болничарку. Познавала је Владу Шегрта, народног хероја Југославије. Када се присећала рата, о Сави Коваћевићу и Влади Шегрту, Даринка је говорила: “Били су добри борци и јунаци”.
Премда је из Аранђелова кренула са Десетом херцеговачком бригадом, током ратног периода је прелазила из бригаде у бригаду, те се нашла и у Трећој и Петој пролетерској бригади, а напослетку и у дивизији Данила Комненовића. Била је првоборац, носилац партизанске споменице од 1941. године, те ордена заслуга за народ са сребрним зрацима, орденa братства и јединства са сребрним венцем, ордена за храброст и још др. Као болничарка дивизије била је учесник у биткама на Неретви и Сутјесци. Након рата, упознала је Душана Јандрића, такође носилац партизанске споменице од 1941.године. Изродила је двоје деце, Рајка и Вукосаву. Поред двоје деце које су Душан и Даринка добили, подигла је и његову децу из ранијих бракова.
Живела је у Београду од 1962.године у својој породичној кући на Бањици коју је саградила сама са својим супругом Душаном. [1] Била је члан Удружења Требињаца у Београду.[2]
Године 2017., током гостовања на Херцег ТВ-у, говорила је да се рата није плашила, те да се водила паролом: “Ако погинем, погинем!”. Водила је миран и повучен живот, никад није желела медијски да се експонира изузев емисије за Херцег ТВ у којој је једино гостовала, пошто је родом из тих крајева. Последње године живота уз свакодневну бригу своје деце Рајка и Вукосаве, провела је са ћерком у стану свог зета Небојше.
Даринка је преминула 4. фебруара 2019. године у Београду у доби од 109 година. Покопана је 7. фебруара 2019. године уз војне почасти [3] на београдском Новом гробљу.
Референце
- ^ „PREMINULA NAJSTARIJA SRPKINJA Životni put je vodio od Trebinja do Beograda”. Blic.rs. Приступљено 4. 2. 2019.
- ^ „Darinka Jandrić otišla u legendu: Najstarija Srpkinja bila je član Udruženja Trebinjaca u Beogradu”. slobodnahercegovina.com. 6. 2. 2019.
- ^ " „NAŠ GOST: Sjećanje na Darinku Jandrić”. herceg.tv. 8. 2. 2019.