Арсеније Велики — разлика између измена
м Бот Додаје: fr:Arsène de Scété |
м Бот Додаје: it:Arsenio il Grande |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
[[fr:Arsène de Scété]] |
[[fr:Arsène de Scété]] |
||
[[hu:Arszeniosz]] |
[[hu:Arszeniosz]] |
||
[[it:Arsenio il Grande]] |
|||
[[ka:ღირსი არსენი დიდი]] |
[[ka:ღირსი არსენი დიდი]] |
||
[[ro:Arsenie cel Mare]] |
[[ro:Arsenie cel Mare]] |
Верзија на датум 19. јануар 2009. у 14:18
Арсеније Велики је хришћански светитељ, родом из патрицијске породице у Риму. Стекао је квалитетно образовање из области науке и философије, али и у духовне мудрости. Добио је црквену службу ђакона велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео мирно да проживи свој живот. Међутим цар Теодосије га је узео за васпитача и учитеља својих синова Аркадија и Хонорија и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством и почастима. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Једном се десило да је Арсеније казнио Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у просјачко одело, отишао на обалу мора где се сместио у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни Скит, постао је ученик Јована Колова. Тада почиње његов подвиг. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати сродник умро и њему завештао своје целокупно имање, он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у пустињу и тамо плео корпе од палминог лишћа, а ноћу се молио Богу. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само празничним данима је долазио у цркву на причешће. Да се не би олењио, често је себи постављао питање: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то време био је узор монасима. Живео је сто година и скончао природном смрћу 448. године.
Српска православна црква слави га 8. маја по црквеном, а 21. маја по грегоријанском календару.
Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе
- Охридски пролог за 8. мај (21. мај) (језик: српски)