Наталија Обреновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 19. јануар 2006. у 22:58

Њ.В. Наталија Обреновић, краљица Србије

Њено величанство Наталија Обреновић (1859 - 5. мај 1941) јe била супруга краља Милана Обреновића, кнегиња 1875-1882. и краљица Србије 1882-1888.

Рођена јe као Наталија Кешко 1859. у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пуклирија од Молдавије. За краља Милана се удала 1875. и са њим јe имала сина Александра. Од краља Милана се развела 1888, а он је абдицирао већ 1889. За време владавине сина Александра покушала је да му буде главни саветник. Залагала се за оријентацију на Русију и радикале, верујући да без њих неће бити политичке стабилности у Србији. Њен син јe касније протерао из Србије, јер се противила његовом браку са Драгом Машин дворском дамом без краљевског порекла.

После Мајског преврата 1903. постала је једини наследник целокупне имовине династије Обреновића. Своју имовину је оставила Београдском универзитету, манастирима и црквама у Србији.

После 1903. прешла је у католичку веру и замонашила се. Умрла je петог маја 1941. године у манастиру Сен Дени крај Париза и сахрањена на гробљу Ларди крај Париза. Њени мемоари се чувају у Ватикану и нису још увек објављени.

Тестамент краљице Наталије

Наталија Обреновић после одласка из Србије све до своје смрти живела je у Француској. После мајског преврата 1903. године сва имовина породице Обреновић припала je Наталији Обреновић. Она je својим тестаментом велика имања у Србији завештала Београдском универзитету. Манастирима и црквама који су задужбине Обреновића. A један део у новцу и уметничким сликама одредила je живим потомцима Јакова Обреновића, брата кнеза Милоша Обреновића.

Литература

Небојша Јеврић, (НИН, 15/12/05)

Спољашње повезнице

@@ Ред 10: / Ред 10: @@
 == Тестамент краљице Наталије ==
-[[Наталија Обреновић]] после одласка из [[Србија|Србије]] све до своје смрти живела je у [[Француска|Француској]]. У [[Париз]]у.  После [[Мајски преврат|мајског преврата]] [[1903]]. године сва имовина породице [[Обреновићи|Обреновић]] припала je Наталији Обреновић. Она je својим [[тестамент]]ом велика имања у Србији завештала [[Београдски иниверзитет|Београдском универзитету]]. Манастирима и црквама који су задужбине Обреновића. A један део у новцу и уметничким сликама одредила je живим потомцима [[Јаков Обреновић|Јакова Обреновића]], брата кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].
+[[Наталија Обреновић]] после одласка из [[Србија|Србије]] све до своје смрти живела je у [[Француска|Француској]].  После [[Мајски преврат|мајског преврата]] [[1903]]. године сва имовина породице [[Обреновићи|Обреновић]] припала je Наталији Обреновић. Она je својим [[тестамент]]ом велика имања у Србији завештала [[Београдски иниверзитет|Београдском универзитету]]. Манастирима и црквама који су задужбине Обреновића. A један део у новцу и уметничким сликама одредила je живим потомцима [[Јаков Обреновић|Јакова Обреновића]], брата кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].
 == Литература ==