Спелеологија

Спелеолошко истраживање

Спелеологија (од грч. σπηλαιου [spelaiou], што значи природна поздемна шупљина) је научна грана геологије која се бави истраживањем морфологије, настанка и развоја јама и пећина. Примарни циљ спелеолошког истраживања је израда њиховог топографског нацрта на основу мерења димензија и пружања пећинских канала, као и документовање запажених геолошких, морфолошких, хидролошких и других својстава.

Спелеологија је интердисциплинарна наука, комбинује знање хемије, биологије, геологије, метеорологије, и картографије; анализира и прати подземне воде и путеве.

Реч спелеологија први пут је употребио француз Едвард Алфред Мартел на једном геолошком скупу који се одржао у Француској 1893. године. Он је тада спелологијом назвао све делатности које се обављају у истраживању пећина и јама као што су улажење, проучавање и тумачење, а која се обављају употребом свих расположивих техника.

Овакво једно истраживање би било немогуће без силаска у спелеолошке објекте. Силасци се изводе посебном техником и великим физичким напором за савладавање многих препрека у унутрашњости земље. Пошто је потребан физички напор као и психофизичка спремност уз које се долази до резултата спелологија се може посматрати и као рекреативни спорт.

Спелологијом се може бавити аматерски или професионално. За савладавање препрека на које се наилази у истраживању потребно је, поред добре физичке сперемности и веома добро познавање техника које се употребљавају у спелеологији. Технике као постављање и опремање вертикалних делова пећина и јама је комплексан и веома напоран посао који могу обављати само веома искусни спелеолози. Искуства се стичу временом а почетне основе на курсевима које воде и одржавају друштва или савези.

Научно истраживање пећина и јама може се искористити у изградњи тунела и путева, у искоришћавању подземних резервоара воде за снабдевање становништва, у уређењу пећина за туристичке посете и сл.

Историја

Prior to the mid-nineteenth century the scientific value of caves was considered only in its contribution to other branches of science, and cave studies were considered part of the larger disciplines of geography, geology or archaeology. Very little cave-specific study was undertaken prior to the work of Édouard-Alfred Martel (1859–1938), the 'father of modern speleology', who through his extensive and well-publicised cave explorations introduced in France the concept of speleology as a distinct area of study. In 1895 Martel founded the Société de Spéléologie, the first organization devoted to cave science in the world.

The growth of speleology is directly linked with that of the sport of caving, both because of the stimulation of public interest and awareness, and the fact that most speleological field-work has been conducted by sport cavers.

Опрема

Опрему која се користи у спелеологији можемо грубо да поделимо на личну техничку, личну за боравак у спелеолошком објекту и техничку опрему за опремање самог објекта.

Прва и основна ствар која мора да се разуме када причамо о опреми у спелеологији јесте чињеница да се спелеолози у објектима вертикално крећу искључиво по ужету које је фиксно постављено у објекту. Односно за разлику од алпинизма где се уже користи за обезбеђивање у случају пада, оно је овде фиксно постављено и спелеолог се уз помоћ опреме пење/спушта по њему. Даље у тексту користићемо термин "спелеолошки систем" за фиксно постављену ужарију. Пад није нормална ствар, заправо ако дође до пада сматра се да је спелеолог направио озбиљну грешку у преласку спелеолошког система.

Лична техничка опрема

Лична техничка опрема се састоји од шлема, техничког комплета, ТК, доњег и горњег појаса. Доњи појас је главни део опреме који на који се качи остатак опреме. Дизајниран је да буде пре свега робустан и што компактнији, како не би ометао спелеолога у честим провачењима. Горњи појас омогућава позиционирње опреме при пењању уз уже. Технички комплет се састоји од пет карабинера, ручне пењалице-малпе, грудне пењалице-крола, справе за спуштање-десендера, пупковине и узенгије. Технички комплет је оно што омогућава спелеологу да се пење односно спушта низ уже. Уз ово имамо и ножну пењалицу-пантин, која за разлику од већ поменуте опреме није обавезна, већ опциона, омогућава лакше пењање уз уже.

Лична за боравак у објекту

Лична опрема за боравак у објекту се пре свега састоји од светла, активног веша, подкомбинезона, комбинезона и углавном гумених чизама.

Светло је изузетно битно, користе се готово искључиво чеоне лампе које се каче на шлемове, чиме руке остају слободне за остале послове. Обавезно се носи примарно и секундарно светло и сада су то углавном лед лампе, док су се раније користиле и карбидне које сада излазе иѕ употребе. Битно је да је одећа од синтетике или вуне, памук се никада не корити, а заштитни комбинезон је такође од јаког и отпорног синтетичког платна.

Техничка опрема за опремање објекта

У спелеологији се користи за опремање објекта семистатичка ужарија пречника 8-10,5мм, разне врсте синтетичких гуртни, карабинери као и

Опремање објекта

"болтови" и "спитови" за причвршћивања плочица а самим тим и ужета за стену.

Циљ oprемања објекта јесте да се ужарија причврсти на стену тако да спелеолози могу да се крећу по објекту на безбедан начин.

Литература

• Marbach, George; Tourte, Bernard; Alspaugh, Melanie (2002). Alpine Caving Techniques: A Complete Guide to Safe and Efficient Caving (2002 изд.). ISBN 978-3-908495-10-9. 
• Carol A. Hill; Paolo Forti (1997). Cave Minerals of the World 2nd Edition (2nd изд.). Natl Speleological Society. ISBN 1879961075. 
• George W. Moore; G. Nicholas Sullivan (1. 6. 1997). Speleology: Caves & the Cave Environment. National Speleological Society (revised изд.). Cave Books. ISBN 0939748460. 

Спољашње везе

• Encyclopaedia Speleologica
• National Speleological Society
• The Virtual Cave, an online guide to speleothems
• Biospeleology; The Biology of Caves, Karst, and Groundwater, by Texas Natural Science Center, the University of Texas at Austin and the Missouri Department of Conservation
• Speleogenesis Network, a communication platform for physical speleology and karst science research
• National Cave Research and Protection Organization, India
• cave-biology.org Cave biology, biospeleology in India
• Cave Biota; an evolving "webumentary", sponsored by Hoosier National Forest and Indiana Karst Conservancy
• IJS – Home Page (International Journal of Speleology) (in English, Italian, French, German, and Spanish)
• Caving News, Daily news and articles on caves, caving, speleology, karst and other information for cavers.