Пешчара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м greska |
м →Пешчаре у Србији: bolja veza |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
** [[Бајско-суботичка пешчара]] |
** [[Бајско-суботичка пешчара]] |
||
** [[Суботичко-хоргошка пешчара#Хоргошка пешчара|Хоргошка пешчара]] |
** [[Суботичко-хоргошка пешчара#Хоргошка пешчара|Хоргошка пешчара]] |
||
** [[Суботичко-хоргошка пешчара# |
** [[Суботичко-хоргошка пешчара#Хоргошка пешчара|Пешчара Сентпетри]] |
||
* '''Пешчаре [[Пожаревац|Пожаревачког]] [[Подунавље|Подунавља]]''': |
* '''Пешчаре [[Пожаревац|Пожаревачког]] [[Подунавље|Подунавља]]''': |
Верзија на датум 13. април 2019. у 16:35
Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.
Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка.
Пешчаре у Србији
У Србији постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа[1] – то су Панонска низија и Подунавље:
- Банатска пешчара:
- Делиблатска пешчара – највећа континентална пешчара у Европи
- Пешчаре Тимочке крајине и Кључа:
Извори
- ^ Др Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији. Природно-математички факулзтет Универзитета у Новом Саду.
Види још
Литература
- Масило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд