Бан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 77.222.4.101 (разговор) на последњу измену корисника FelixBot
Ред 39: Ред 39:
[[Категорија:Историја Словеније]]
[[Категорија:Историја Словеније]]
[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:У Краљевини Југославији|Б]]
[[Категорија:Историја Црне Горе]]
[[Категорија:Титуле]]
[[Категорија:Титуле]]



Верзија на датум 23. март 2009. у 02:08

Датотека:Banovine kj.jpg
Карта Краљевине Југославије и њене бановине

Бан је титула аварског или илирског порекла коришћена у неколико југоисточних европских земаља од седмог до двадесетог века.

Сматра се да реч бан потиче од сарматске речи бајан; ова је титула такође сродна титулом кан. Реч данас постоји у облику разних георграфских појмова. Постоје и теорије да је реч илирског порекла (баниус), како се може наћи код археолошких остатака у Босни. Према једној теорији, ова титула води порекла из назив аварског кагана Бајан.

Употреба титуле

Најпре се титула почела користити у Босни. Након тога користила се и у Хрватској краљевини, те Мађарској краљевини и њеним зависним територијама у Босни.

Титула се такође користила и у Влашкој од 14. века до 1831. (када се припојила већој бољарској области Олтенија), средњевековној Молдавији, Српској краљевини, а након тога и у Краљевини Југославији између 1929. и 1941. године. Значење титуле се временом променило — позиција бана може се упоредити са позицијом намесника или војводе, али ниједна од њих није тачан опис историјске банове. Територија под управом бана звала се банат или бановина.

Краљевина Југославија

Бан је такође била титула покрајинских администратора Краљевине Југославије између 1929. и 1941. године; свака се од југословенских покрајина звала бановина.

Наслеђе

Реч бан постоји данас као део имена места којим су некада владали банови.

Област Банат у Панонској низији између реке Дунав и Тиса (данас у Србији, Румунији и Мађарској) носи то име и поред чињенице да није никад био под вођством бана.

Регион централне Хрватске, јужно од Сиска, зове се Бановина или Банија. Могуће је да имена градова Бања Лука и Бановићи (БиХ) такође воде порекла из речи бан.

Термин бан се данас налази и у имену бански двор које често носе седишта високих инстанци власти. У Банском двору у Загребу заседа Влада Републике Хрватске, док је Бански двор у Бањалуци седиште председника Републике Српске. Зграда под именом „Бела бановина“ у Новом Саду дом је Скупштини и Извршном већу Аутономне Покрајине Војводине.

Такође видите