Касаба — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Касаба''' је мање [[покрајина|провинцијално]] [[муслимани|муслиманско]] место отвореног типа, чије становништво претежно бавило [[град]]ском [[Привреда|привредом]]<ref>Група аутора (1978) ''[[Мала енциклопедија Просвета]]''. Београд:Просвета</ref>. У нашим крајевима то је данас историјски назив за веома мало [[насељено мјесто|насеље]] [[град]]ског вида на некадашњим просторима [[османско царство|османског царства]]. |
'''Касаба''' је мање [[покрајина|провинцијално]] [[муслимани|муслиманско]] место отвореног типа, чије се становништво претежно бавило [[град]]ском [[Привреда|привредом]]<ref>Група аутора (1978) ''[[Мала енциклопедија Просвета]]''. Београд:Просвета</ref>. У нашим крајевима то је данас историјски назив за веома мало [[насељено мјесто|насеље]] [[град]]ског вида на некадашњим просторима [[османско царство|османског царства]]. |
||
== Порекло назива == |
== Порекло назива == |
Верзија на датум 27. јун 2020. у 18:28
Касаба је мање провинцијално муслиманско место отвореног типа, чије се становништво претежно бавило градском привредом[1]. У нашим крајевима то је данас историјски назив за веома мало насеље градског вида на некадашњим просторима османског царства.
Порекло назива
Реч касаба је турског порекла, у значењу: мали град, градић, варошица [2]. Међутим, реч је преузета из арапског језика, у значењу тврђава, утврђено насеље, па је блиска појму средњовековног града.
У турском и бугарском језику, она означава мали град, али у српском језику она има уже значење и првенствено се односи на веома мало и неразвијено градско насеље.
Објашњење појма
Да би насеље у османском царству добило звање касабе било неопходно да поседује џамију, мектеб, хамам, а понекад и хан, односно караван-сарај.
Касабе на тлу Србије
На тлу данашње Србије званично су постојале три касабе:
- Палеж (данас Обреновац),
- Митровица (данас Мачванска Митровица) и
- Лешница.
Општа слика касаба је била веома неповољна, пошто су то била запуштена и комунално неопремљена насеља[3].
Све три касабе су током 19. века прерасле првобитну улогу и постале варошице.
Види још
Референце
- ^ Група аутора (1978) Мала енциклопедија Просвета. Београд:Просвета
- ^ Вујаклија М. (1980) Лексикон страних речи и израза - допуњено издање. Београд: Просвета. стр. 406
- ^ Којић, Б. (1970) Варошице у Србији XIX века, Београд: Грађевинска Књига, стр. 3