Трговиште

Из Википедије, слободне енциклопедије

Трговиште је назив за простор трга са околним и припадајућим простором. Појам је више везан за историјско виђење, посебно у случају некадашњих средњовековних тргова који касније нису прерасли или, пак, дуго нису прерасли у самостална градска насеља.

Средњи век[уреди]

у средњем веку трг или трговиште је било место на коме се обављала куповина и продаја тј. трговина. Они су настајали у склопу подграђа постојећих тврђава и градова, у близини рудника или на важним путевима, када се око њих временом развијало веће или мање насеље. Трговина се обављала или свакодневно или посебног дана у седмици (најчешће недељом),[1] а честа појава је било одржавање вашара (панађура), обично једном годишње на дан неког свеца (нпр. на Срђевдан у Светом Срђу).

Поред трговишта у подграђима средњовековних градова, постојали су и трговишта која никада или вековима нису прерасла у самостална градска насеља, као што је средњовековно трговиште Суботица у долини Ресаве.

Трговиште у српским земљама[уреди]

Средњи век: У српским земљама, тргова или трговишта је било већ у XII веку, а приходи од царина и других дажбина на њима припадали су владару. Он је њихово прикупљање често давао у закуп трговцима, а своје приходе је неретко уступао црквама и манастирима. Међу најстарије забележене тргове спадају Ходча (данашња Велика Хоча) коју је Стефан Немања приложио Хиландару, као и трг Книнац (данашња Клина) који је његов син Стефан приложио истом манастиру. Најпознатији тргови у српским земљама, били су Дријева на Неретви и Свети Срђ на Бојани.[1] Њихов значај лежао је и у њиховом монополском положају у трговини сољу, пошто је она у средњовековну Србију могла да стигне само још преко Котора и Дубровника.[1]

Поједина места у којима су се развила трговишта понела су и назив Трговиште који се среће широм јужнословенског простора. Понегде су се у непосредној близини упоредо развијала и по два трговишта, која су понекад ради разликовања означавана према времену постанка као старо и ново. Управо на тај начин настао је првобитни назив града Новог Пазара. Наиме, испод старога града Раса развило се најкасније у доба Вука Бранковића тржно место које се звало Трговиште, а налазило се на месту данашњег Пазаришта. У време успостављања турске власти средином 15. века, поред старог Трговишта, које су Турци називали Ески Базар (Старо Трговиште, односно Стари Пазар) развило се и Ново Трговиште, које су Турци називали Јени Базар (Ново Трговиште, односно Нови Пазар). Временом, последњи назив је преовладао и ушао у општу употребу.

Нови век: Трговишта су стицајем историјских околности наставила да постоје на тлу Балкана и током отоманског раздобља и непосредно после (19. век). Тако се на тлу данашње Војводине трговишта су постојала до 18. и 19. века. У Кнежевини Србији 19. века је редовно вођен списак трговишта[2]. Она се често нису поклапала са варошицама нити другим насељима. 1839. године званично је постојало 18 трговишта, а 1893. 110 (док је тада вароши и варошица било око 50)[3].

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Благојевић (1989)
  2. Државописи Србије (1897) Свеске II, VIII и XI
  3. Којић, Б. (1970) Варошице у Србији XIX века, Београд: Грађевинска Књига, стр. 7

Литература[уреди]