Фјорд — разлика између измена
м Dodata dužina koja piše na podajtu..aaa, kako objasniti, pisalo je da je u pitanju 180 km, a na sajtu (toga nečeg, detaljnije fjorada, najdužeg) je 205 km, pa je dodato u zagradu, nisam siguran da li je to dobro... ознаке: враћена измена Визуелно уређивање |
Нема описа измене ознака: ручно враћање |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Fjord1.JPG|мини|250п|десно|Фјорд у Норвешкој]] |
[[Датотека:Fjord1.JPG|мини|250п|десно|Фјорд у Норвешкој]] |
||
'''Фјордови''' су потопљене долине некадашњих [[ледник]]а. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати [[Согне фјорд]] у [[Норвешка|Норвешкој]] дугачак је 180 km |
'''Фјордови''' су потопљене долине некадашњих [[ледник]]а. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати [[Согне фјорд]] у [[Норвешка|Норвешкој]] дугачак је 180 km и дубок је преко 1.200 -{[[Метар|m]]}-, а његове стране су високе до 1.500 -{[[Метар|m]]}- |
||
Фјордови се налазе у областима које су у [[плеистоцен]]у биле захваћене [[глацијација|глацијацијом]] и чији су се ледници завршавали у мору ([[Аљаска]], [[Канада]], [[Исланд]], [[Чиле]], [[Нови Зеланд]]) али су најтипичнији за [[Скандинавија|Скандинавију]]. |
Фјордови се налазе у областима које су у [[плеистоцен]]у биле захваћене [[глацијација|глацијацијом]] и чији су се ледници завршавали у мору ([[Аљаска]], [[Канада]], [[Исланд]], [[Чиле]], [[Нови Зеланд]]) али су најтипичнији за [[Скандинавија|Скандинавију]]. |
Верзија на датум 16. новембар 2020. у 00:24
Фјордови су потопљене долине некадашњих ледника. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати Согне фјорд у Норвешкој дугачак је 180 km и дубок је преко 1.200 m, а његове стране су високе до 1.500 m
Фјордови се налазе у областима које су у плеистоцену биле захваћене глацијацијом и чији су се ледници завршавали у мору (Аљаска, Канада, Исланд, Чиле, Нови Зеланд) али су најтипичнији за Скандинавију.
Карактеристике
Типичне карактеристике фјорда су узак рукавац, еродирано дно дубоко испод морске површине, стрме падине копна које га окружује, а које се пружају дубоко под море, и излаз на отворено море.
Настанак
Фјордови су настајали у ледено доба кад су велики ледници, отапајући се, путовали према мору односећи заробљене стене и својим абразивним деловањем дубили копно. Таквим деловањем ледника настајали су чак до 800 m дубоки рукавци.
Локације фјордова
Западна европска обала
Новозеландска западна обала
- Фјордланд, на југозападу Јужног острва
Северноамеричка западна обала
- Обала Британске Колумбије, у Канади
- Унутрашњост Британске Колумбије богата је бројним фјордовским језерима
- Јужна и западна обала Аљаске у САД
Западна обала Јужне Америке
- Југ Чилеа
Остала ледничка подручја
Фјордови постоје и на неким другим ледничким подручјима, као на пример:
- Северна Америка
- Канада:
- Јужна и западна обала Њуфаундленда
- Обала полуострва Лабрадор
- Последњих 100 км реке Сагвенај у Квебеку
- Арктички предели Канаде
- Сједињене Америчке Државе
- Самс Саунд у савезној држави Мејн
- Гренланд
- Канада:
- Арктик
- Арктичка острва
- Антарктик
Литература
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет