Димитрије Сабов — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 22: | Ред 22: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
[[Датотека:Dimitrije Anastasijević Sabov Coat of Arms.jpg|лево|мини|Грб Димитрија Анастасијевића Сабова]] |
[[Датотека:Dimitrije Anastasijević Sabov Coat of Arms.jpg|лево|мини|Грб Димитрија Анастасијевића Сабова]] |
||
Димитрије Сабов пореклом је био из „[[османско царство|турских]] предела“, највероватније из [[Егејска Македонија|македонског]] [[Науса|Негуша]] .<ref>{{Cite web |url=http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dobrotvori/sabov.html |title=SCD Lunjina{{Ботовски наслов}} |access-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140810003215/http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dobrotvori/sabov.html |archive-date=10. 08. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Рођен је [[1724]]. године у породици македонских Словена, односно Срба из Македоније. Око [[1732]]-[[1733]]. године као дете је дошао са трговцима у [[Земун]]. Убрзо је прешао у [[Нови Сад]], где је изучавао [[занат]]. За време док је био абаџијски [[калфа]] Сабов је прошао много места тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. |
Димитрије Сабов пореклом је био из „[[османско царство|турских]] предела“, највероватније из [[Егејска Македонија|македонског]] [[Науса|Негуша]] .<ref>Душан Поповић: "О Цинцарима", Београд 1998.</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dobrotvori/sabov.html |title=SCD Lunjina{{Ботовски наслов}} |access-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140810003215/http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dobrotvori/sabov.html |archive-date=10. 08. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Рођен је [[1724]]. године у породици македонских Словена, односно Срба из Македоније. Средње презиме је узео по оцу Анастасу. Око [[1732]]-[[1733]]. године као дете је дошао са трговцима у [[Земун]]. Убрзо је прешао у [[Нови Сад]], где је изучавао [[занат]]. За време док је био абаџијски [[калфа]] Сабов је прошао много места тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. |
||
Сабов се у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] настанио [[1748]]-[[1750]]. као [[занат]]лија. У то време дошло је до процвата [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] као насеља као новог средишта [[Панонска низија|панонских]] [[Срби|Срба]]. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан [[занат]]лија и [[трговина|трговац]] стекао велико богатство. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала. |
Сабов се у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] настанио [[1748]]-[[1750]]. као [[занат]]лија. У то време дошло је до процвата [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] као насеља као новог средишта [[Панонска низија|панонских]] [[Срби|Срба]]. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан [[занат]]лија и [[трговина|трговац]] стекао велико богатство. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала. |
Верзија на датум 8. јануар 2021. у 12:36
Димитрије Анастасијевић Сабов | |
---|---|
Датум рођења | 1724. |
Место рођења | Македонски Негуш, Отоманско царство |
Датум смрти | 1803. |
Место смрти | Сремски Карловци, Хабзбуршко царство |
Потпис | |
Димитрије Анастасијевић Сабов (Негуш 1724. или 1726. - Сремски Карловци 1803.) био је српски добротвор и оснивач Карловачке гимназије, најстарије гимназије у српству.
Биографија
Димитрије Сабов пореклом је био из „турских предела“, највероватније из македонског Негуша .[1][2] Рођен је 1724. године у породици македонских Словена, односно Срба из Македоније. Средње презиме је узео по оцу Анастасу. Око 1732-1733. године као дете је дошао са трговцима у Земун. Убрзо је прешао у Нови Сад, где је изучавао занат. За време док је био абаџијски калфа Сабов је прошао много места тадашње Угарске.
Сабов се у Сремским Карловцима настанио 1748-1750. као занатлија. У то време дошло је до процвата Сремских Карловаца као насеља као новог средишта панонских Срба. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан занатлија и трговац стекао велико богатство. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала.
Због тога не чуди што је Димитрије Сабов значајно суделовао у унапређењу прилика Карловачке Митрополије, пре свега помажући успостављање и битисање њених установа и изградњу зграда за те потребе.
Димитрије Сабов умро је 1803. године у Сремским Карловцима.
Заслуге
Личност Димитрија Сабова, кроз његово деловање и сталну помоћ Карловачкој Митрополији, има немерљив значај за српску културу и просвету. За ову потребу он је на молбу митрополита Стратимировића[3] приложио тада огромну своту од 20 хиљада форинти.
Димитрије Сабов имао је значајну улогу и у битисању Аустријског царства; Цару Јосифу II позајмио је крајем 18. века 30 хиљада форинти, што у то време била огромна свота новца.[4]
Види још
Референце
- ^ Душан Поповић: "О Цинцарима", Београд 1998.
- ^ „SCD Lunjina[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2014. г. Приступљено 21. 07. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ "Браник", Нови Сад 1892.
- ^ Dimitrije Anastasijević Sabov - zaboravljen pod jasenom | Reportaže | Novosti.rs