Димитрије Сабов — разлика између измена
| Ред 31: | Ред 31: | ||
== Заслуге == |
== Заслуге == |
||
Личност Димитрија Сабова, кроз његово деловање и сталну помоћ [[Карловачка митрополија|Карловачкој Митрополији]], има немерљив значај за [[Српска култура|српску културу]] и [[Образовање у Србији|просвету]]. За потребу отварања српске гимназије у Сремским Карловцима, он је на молбу митрополита Стратимировића<ref>"Браник", Нови Сад 1892.</ref> приложио тада огромну своту од 20 хиљада [[мађарска форинта|форинти]]. Аустријски цар Леополд II је 30. септембра 1791. године потврдио основно писмо своје задужбине.<ref>"Мале новине", Београд 28. август 1890.</ref> Пола износа за градњу гимназије дао је Димитрије за живота, а остатак, другу половину његов посинак Матија, по жељи поочима након смрти.<ref>"Српски сион", Карловци 15. новембар 1903.</ref> |
Личност Димитрија Сабова, кроз његово деловање и сталну помоћ [[Карловачка митрополија|Карловачкој Митрополији]], има немерљив значај за [[Српска култура|српску културу]] и [[Образовање у Србији|просвету]]. За потребу отварања српске гимназије у Сремским Карловцима, он је на молбу митрополита Стратимировића<ref>"Браник", Нови Сад 1892.</ref> приложио тада огромну своту од 20 хиљада [[мађарска форинта|форинти]]. Аустријски цар Леополд II је 30. септембра 1791. године потврдио основно писмо своје задужбине.<ref>"Мале новине", Београд 28. август 1890.</ref> Пола износа за градњу гимназије (10.000 ф.) дао је Димитрије за живота, а остатак, другу половину његов посинак Матија, по жељи поочима, након смрти.<ref>"Српски сион", Карловци 15. новембар 1903.</ref> |
||
Димитрије Сабов имао је значајну улогу и у битисању [[Аустријско царство|Аустријског царства]]; Цару [[Јозеф II Хабзбуршки|Јосифу II]] позајмио је крајем [[18. век]]а 30 хиљада [[мађарска форинта|форинти]], што у то време била огромна свота новца.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:462610-Dimitrije-Anastasijevic-Sabov---zaboravljen-pod-jasenom Dimitrije Anastasijević Sabov - zaboravljen pod jasenom | Reportaže | Novosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref> |
Димитрије Сабов имао је значајну улогу и у битисању [[Аустријско царство|Аустријског царства]]; Цару [[Јозеф II Хабзбуршки|Јосифу II]] позајмио је крајем [[18. век]]а 30 хиљада [[мађарска форинта|форинти]], што у то време била огромна свота новца.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:462610-Dimitrije-Anastasijevic-Sabov---zaboravljen-pod-jasenom Dimitrije Anastasijević Sabov - zaboravljen pod jasenom | Reportaže | Novosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref> |
||
Верзија на датум 8. јануар 2021. у 12:56
Димитрије Анастасијевић Сабов | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1724. |
| Место рођења | Македонски Негуш, Отоманско царство |
| Датум смрти | 1803. |
| Место смрти | Сремски Карловци, Хабзбуршко царство |
| Потпис | |
 | |
Димитрије Анастасијевић Сабов (Негуш 1724. или 1726. - Сремски Карловци 1803.) био је српски добротвор и оснивач Карловачке гимназије, најстарије гимназије у српству.
Биографија
Димитрије Сабов пореклом је био из „турских предела“, највероватније из македонског Негуша .[1][2] Рођен је 1724. године у породици македонских Словена, односно Срба из Македоније. Средње презиме је узео по оцу Анастасу. Око 1732-1733. године као дете је дошао са трговцима у Земун. Убрзо је прешао у Нови Сад, где је изучавао занат. За време док је био абаџијски калфа Сабов је прошао много места тадашње Угарске.
Сабов се у Сремским Карловцима настанио 1748-1750. као занатлија. У то време дошло је до процвата Сремских Карловаца као насеља као новог средишта панонских Срба. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан занатлија и трговац стекао велико богатство. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала.
Због тога не чуди што је Димитрије Сабов значајно суделовао у унапређењу прилика Карловачке Митрополије, пре свега помажући успостављање и битисање њених установа и изградњу зграда за те потребе. Добио је од цара Леополда II 1791. године због заслуга за просвету, угарско племство.
Димитрије Сабов умро је 1803. године у Сремским Карловцима.
Заслуге
Личност Димитрија Сабова, кроз његово деловање и сталну помоћ Карловачкој Митрополији, има немерљив значај за српску културу и просвету. За потребу отварања српске гимназије у Сремским Карловцима, он је на молбу митрополита Стратимировића[3] приложио тада огромну своту од 20 хиљада форинти. Аустријски цар Леополд II је 30. септембра 1791. године потврдио основно писмо своје задужбине.[4] Пола износа за градњу гимназије (10.000 ф.) дао је Димитрије за живота, а остатак, другу половину његов посинак Матија, по жељи поочима, након смрти.[5]
Димитрије Сабов имао је значајну улогу и у битисању Аустријског царства; Цару Јосифу II позајмио је крајем 18. века 30 хиљада форинти, што у то време била огромна свота новца.[6]
Види још
Референце
- ^ Душан Поповић: "О Цинцарима", Београд 1998.
- ^ „SCD Lunjina[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2014. г. Приступљено 21. 07. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ "Браник", Нови Сад 1892.
- ^ "Мале новине", Београд 28. август 1890.
- ^ "Српски сион", Карловци 15. новембар 1903.
- ^ Dimitrije Anastasijević Sabov - zaboravljen pod jasenom | Reportaže | Novosti.rs