Горан Даничић — разлика између измена

Горан Даничић
Горан Даничић
Лични подаци
Пуно име	Горан Даничић
Датум рођења	14. децембар 1962.
Место рођења	Титово Ужице, ФНР Југославија
Датум смрти	10. фебруар 2021. (58 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Породица
Супружник	Сања Домазет Даничић
Деца	Настасја Аља Даничић (1998)
Рад
Битна улога	Кесер (Сабирни центар); Роки (Срећни људи); Миле (Кад порастем бићу Кенгур)
	Веза до IMDb-а

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. фебруар 2021. у 13:55

Горан Даничић (Титово Ужице, 14. децембар 1962 — Београд, 2. фебруар 2021) је био српски глумац. Најпознатији је по тумачењу улога Рокија у серији Срећни људи и Милета у филму Кад порастем бићу Кенгур.

Ожењен је Сањом Домазет Даничић, професором новинарства на Факултету политичких наука Универзитета у Београду (УБ).^[1] Из тога брака има кћер Настасју Аљу Даничић (1998), студенткињу позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности УБ.

Филмографија

Год.	Назив	Улога
1980.е
1982.	Бунар
1987.	Погрешна процена	Агент
1988.	Заборављени	Фокс
1989.	Сабирни центар	Кесер
1989.	Балкан експрес 2	Немачки стражар на аеродрому
1990.е
1990.	Ваљевска болница	Пепи
1990.	Агенција Киком	Мандрак
1990.	Заборављени	Фокс
1991.	Најтоплији дан у години
1992.	Девојка с лампом
1992.	Ми нисмо анђели	Радош „Џони“
1993.	Кажи зашто ме остави	Келнер
1993.	Тесла (ТВ филм)	Глиша
1994.	Ни на небу, ни на земљи
1994.	Дневник увреда 1993.	таксиста 2
1994.	Рођен као ратник
1993-1994.	Срећни људи	Озренов телохранитељ Роки
1994.	Вуковар, једна прича	Бруно
1995.	Симпатија и антипатија	Аврам
1994-1995.	Отворена врата	Стојан
1998.	Голубовића апотека	Ћора
1999.	Пролеће у Лимасолу
1999.	Небеска удица	таксиста
2000.е
2001.	Рондо (ТВ филм)	Таксиста
2002.	Класа 2002	Обезбеђење
2002.	Мала ноћна музика	Кики
2002.	Казнени простор (ТВ серија)	Медведова муштерија
2002.	Кордон
2002.	Новогодишње венчање	Петар Маринковић
2003.	Сироти мали хрчки 2010	шеф специјалаца
2003.	Мали свет	Стражар
2003.	Сјај у очима	Гангстер
2003.	Црни Груја	Станоје
2004.	Пљачка Трећег рајха	Шварцкоф
2004.	Кад порастем бићу Кенгур	Миле
2004.	Смешне и друге приче
2004.	Пад у рај	Силеџија
2004.	Јесен стиже, дуњо моја	Лисијен Спиноза
2004.	Лифт	Тип у оделу
2005.	Ивкова слава	Трифун
2006.	Где цвета лимун жут	Новинар
2007.	Позориште у кући	мајстор
2007.	Тегла пуна ваздуха	Милиционер
2008.	Ближњи	Зидар
2008.	Краљевина Србија	Ђорђе Генчић
2008.	Вратиће се роде	Микијев човек
2008.	Рањени орао (ТВ серија)	судија Богдановић
2009.	Друг Црни у НОБ-у	Вили / Марисав / Цветко / Ратко / Фриц
2009.	Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија)	Лисијен Спиноза
2010.е
2009—2010.	Грех њене мајке (ТВ серија)	Обрад
2009—2011.	Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)	Радован
2011.	Жене са Дедиња	ветеринар
2012.	Војна академија (ТВ серија)	сељак

Награде

Добитник две Годишње награде Југословенског драмског позоришта
Награде "Др Бранивој Ђорђевић" за лепоту говора

Референце

^ Читање је најјачи анестетик за животни бол („Политика“, 16. новембар 2014)

Спољашње везе

Горан Даничић на сајту IMDb (језик: енглески)

[1] Читање је најјачи анестетик за животни бол („Политика“, 16. новембар 2014)

[1]

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 | опис_слике =
 | пуно_име = Горан Даничић
-| датум_рођења = {{датум рођења|1962|12|14|год=да}}
+| датум_рођења = {{датум рођења|1962|12|14}}
 | место_рођења = [[Ужице|Титово Ужице]]
 | држава_рођења = {{застава|ФНР Југославија}}
@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 | awards = <!-- Остале награде -->
 }}
-'''Горан Даничић''' ([[Титово Ужице]], [[14. децембар]] [[1962]]) је [[Србија|српски]] [[глумац]]. Најпознатији је по тумачењу улога Рокија у серији ''[[Срећни људи]]'' и Милета у филму ''[[Kad porastem biću Kengur|Кад порастем бићу Кенгур]]''.
+'''Горан Даничић''' ([[Ужице|Титово Ужице]], [[14. децембар]] [[1962]] — [[Београд]], [[2. фебруар]] [[2021]]) је био [[Срби|српски]] [[глумац]]. Најпознатији је по тумачењу улога Рокија у серији ''[[Срећни људи]]'' и Милета у филму ''[[Kad porastem biću Kengur|Кад порастем бићу Кенгур]]''.
 Ожењен је [[Сања Домазет|Сањом Домазет Даничић]], професором новинарства на [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултету политичких наука Универзитета у Београду (УБ)]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Citanje-je-najjaci-anestetik-za-zivotni-bol.sr.html Читање је најјачи анестетик за животни бол („Политика“, 16. новембар 2014)]</ref> Из тога брака има кћер Настасју Аљу Даничић (1998), студенткињу позоришне и радио режије на [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Факултету драмских уметности УБ]].