Федерална јединица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. јун 2022. у 14:30

Федералнa јединица или држава чланица је територијална и уставна заједница која представља део неке федерације или савезне државе, као што су Аустралија, Бразил, Индија, Мексико, САД и др.^[1] Такве се државе разликују од суверених држава по томе што немају потпуно суверена овлашћења на територији читаве државе, јер је суверена власт подељена између федералних јединица и централне или федералне владе. Оно што је важно напоменути јесте то да федералне јединице немају засебан статус у међународном праву. Уместо тога, федерална унија као јединствени ентитет представља одређену суверену државу у међународном праву.^[2] У зависности од уставне структуре одређене федерације, федерална држава може имати различите нивое законодавне, судске и управне надлежности над одређеном територијом и облик је регионалне власти.

У неким случајевима, федерација се ствара из уније политичких ентитета, који су или независне или зависне територије другог сувереног ентитета (најчешће колонијалне власти).^[А] У другим случајевима, федеративне државе су створене од региона који су претходно били унитарне државе.^[Б] Након што се формира федерални устав, правила која регулишу однос између савезних и регионалних сила постају део уставног закона земље, а не међународног права.

У земљама са савезним уставима, постоји подела власти између централне владе и држава чланица. Ови ентитети — државе, провинције, окрузи, кантони, покрајине и сл. — делимично су самоуправни и имају степен уставно загарантоване аутономије која битно варира од једне до друге федерације.^[В] У зависности од облика децентрализације овлашћења, савезне владе могу или не могу да буду надјачане, путем стављања вета на одлуке федералне јединице. Закони који регулишу однос између савезних и регионалних власти могу се мењати националним или савезним уставом, а ако постоје и државним уставима.

Види још

Напомене

^ Примери за ово могу бити Аустралија и САД.
^ This occurred in Belgium in 1993. The Belgian regions had previously devolved powers.
^ На пример, канадске провинције и швајцарски кантони поседују знатно виша овлашћења и уживају већу заштиту у погледу мешања централне власти .

Референце

^ The Australian National Dictionary: Fourth Edition, pg 1395. (2004) Canberra. ISBN 978-0-19-551771-2.
^ Crawford, J. (2006). The Creation of States in International Law. Oxford, Clarendon Press.

[3] Примери за ово могу бити Аустралија и САД.

[4] This occurred in Belgium in 1993. The Belgian regions had previously devolved powers.

[5] На пример, канадске провинције и швајцарски кантони поседују знатно виша овлашћења и уживају већу заштиту у погледу мешања централне власти .

[Australian-1] The Australian National Dictionary: Fourth Edition, pg 1395. (2004) Canberra. ISBN 978-0-19-551771-2.

[2] Crawford, J. (2006). The Creation of States in International Law. Oxford, Clarendon Press.

[1]

[2]

[А]

[Б]

[В]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Датотека:Map_of_unitary_and_federal_states.svg|мини|{{Легенда|#0000b0;|Унитарне државе}}{{Легенда|#00e000;|Савезне државе}}|426x426пискел]]
-'''Федералнa јединица''' је територијална и [[Устав|уставна]] заједница која представља део неке [[Федерација|федерације]], као што су [[Аустралија]], [[Бразил]], [[Индија]], [[Мексико]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и др.<ref name="Australian" >''The Australian National Dictionary: Fourth Edition'', pg 1395. (2004) Canberra. {{ISBN|978-0-19-551771-2}}.</ref> Такве се државе разликују од [[Суверена држава|суверених држава]] по томе што немају потпуно суверена овлашћења на територији читаве државе, јер је суверена власт подељена између федералних јединица и централне или федералне владе. Оно што је важно напоменути јесте то да федералне јединице немају засебан статус у међународном праву. Уместо тога, федерална унија као јединствени ентитет представља одређену суверену државу у међународном праву.<ref>Crawford, J. (2006). The Creation of States in International Law. Oxford, Clarendon Press.</ref> У зависности од уставне структуре одређене федерације, федерална држава може имати различите нивое законодавне, судске и управне надлежности над одређеном територијом и облик је регионалне власти.
+'''Федералнa јединица''' или '''држава чланица''' је територијална и [[Устав|уставна]] заједница која представља део неке [[Федерација|федерације]] или савезне државе, као што су [[Аустралија]], [[Бразил]], [[Индија]], [[Мексико]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и др.<ref name="Australian" >''The Australian National Dictionary: Fourth Edition'', pg 1395. (2004) Canberra. {{ISBN|978-0-19-551771-2}}.</ref> Такве се државе разликују од [[Суверена држава|суверених држава]] по томе што немају потпуно суверена овлашћења на територији читаве државе, јер је суверена власт подељена између федералних јединица и централне или федералне владе. Оно што је важно напоменути јесте то да федералне јединице немају засебан статус у међународном праву. Уместо тога, федерална унија као јединствени ентитет представља одређену суверену државу у међународном праву.<ref>Crawford, J. (2006). The Creation of States in International Law. Oxford, Clarendon Press.</ref> У зависности од уставне структуре одређене федерације, федерална држава може имати различите нивое законодавне, судске и управне надлежности над одређеном територијом и облик је регионалне власти.
 У неким случајевима, федерација се ствара из уније политичких ентитета, који су или независне или [[Зависна територија|зависне територије]] другог сувереног ентитета (најчешће [[Колонијализам|колонијалне власти]]).{{efn-ua|Примери за ово могу бити [[Аустралија]] и [[САД]].}} У другим случајевима, федеративне државе су створене од региона који су претходно били [[Унитарна држава|унитарне државе]].{{efn-ua|This occurred in Belgium in 1993. The Belgian regions had previously devolved powers.}} Након што се формира федерални устав, правила која регулишу однос између савезних и регионалних сила постају део уставног закона земље, а не међународног права.