Алексеј Јелачић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Алексеј Кириловић Јелачић''' ({{јез-рус|Алексей Кириллович Елачич}}; [[10. јануар]] [[1892]], [[Кијев]] — ?). Српски историчар руског порекла. Потомак је досељеника у Русију из [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] у [[18. век|18. веку]]. Гимназију је свршио [[1909]]. године у [[Кијев]]у, филозофски факултет у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. До [[1919]]. био је професор приправник на катедри руске историје у Петрограду, поткрај [[1918]]. године хабилитирао у Кијеву, затим на лицеју у Каменц-Подолском.
'''Алексеј Кириловић Јелачић''' ({{јез-рус|Алексей Кириллович Елачич}}; [[10. јануар]] [[1892]], [[Кијев]] (Руска Империја) — ?, Совјетски Савез). Српски историчар руског порекла. Потомак је досељеника у Русију из [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] у [[18. век|18. веку]]. Гимназију је свршио [[1909]]. године у [[Кијев]]у, филозофски факултет у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. До [[1919]]. био је професор приправник на катедри руске историје у Петрограду, поткрај [[1918]]. године хабилитирао у Кијеву, затим на лицеју у Каменц-Подолском.


Емигрирао је из [[Русија|Русије]] [[1920]]. године У [[Љубљана|Љубљани]] је на тамошњем универзитету докторирао и 1922. године почео предавати на Филозофском факултету у [[Скопље|Скопљу]]. У Скопљу остаје до избијања рата [[1941]]. год. Његова судбина за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] засада није позната. Према руским изворима Алексеј Јелачић је после [[Београдска операција|ослобођења Београда]], од стране [[Црвена армија|Црвене армије]] [[1944]]. године, депортован у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Живот је завршио у неком од [[Стаљин]]ових логора<ref name="ftn1"><sup>[http://zarubezhje.narod.ru/gi/e_005.htm Кратка биографија Алексеја Јелачића на руском језику]</sup></ref>.
Емигрирао је из [[Русија|Русије]] [[1920]]. године У [[Љубљана|Љубљани]] је на тамошњем универзитету докторирао и 1922. године почео предавати на Филозофском факултету у [[Скопље|Скопљу]]. У Скопљу остаје до избијања рата [[1941]]. год. Његова судбина за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] засада није позната. Према руским изворима Алексеј Јелачић је после [[Београдска операција|ослобођења Београда]], од стране [[Црвена армија|Црвене армије]] [[1944]]. године, депортован у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Живот је завршио у неком од [[Стаљин]]ових логора<ref name="ftn1"><sup>[http://zarubezhje.narod.ru/gi/e_005.htm Кратка биографија Алексеја Јелачића на руском језику]</sup></ref>.

Верзија на датум 13. септембар 2009. у 10:55

Алексеј Кириловић Јелачић (рус. Алексей Кириллович Елачич; 10. јануар 1892, Кијев (Руска Империја) — ?, Совјетски Савез). Српски историчар руског порекла. Потомак је досељеника у Русију из Хабзбуршке монархије у 18. веку. Гимназију је свршио 1909. године у Кијеву, филозофски факултет у Петрограду. До 1919. био је професор приправник на катедри руске историје у Петрограду, поткрај 1918. године хабилитирао у Кијеву, затим на лицеју у Каменц-Подолском.

Емигрирао је из Русије 1920. године У Љубљани је на тамошњем универзитету докторирао и 1922. године почео предавати на Филозофском факултету у Скопљу. У Скопљу остаје до избијања рата 1941. год. Његова судбина за време Другог светског рата засада није позната. Према руским изворима Алексеј Јелачић је после ослобођења Београда, од стране Црвене армије 1944. године, депортован у Совјетски Савез. Живот је завршио у неком од Стаљинових логора[1].

Проучавао је аграрно питање у Хрватској 1848. године, али његова главна преокупација је била историја Русије и осталих словенских народа. Написао је и целовите приказе руске, пољске и чешке историје.

Избор из библиографије

Литература

  • Енциклопедија Југославије, четврти том Хил-Југос (1960. год.), чланак написао историчар Јарослав Шидак, професор Свеучилишта у Загребу.
  • Електронски каталог Народне библиотеке Србије.
  • Мала Енциклопедија Просвета А-Љ, Београд 1959.