Лангерхансова острвца — разлика између измена

Лангерхансова острвца
Лангерхансова острвца
	Датотека:Грејова анатомијаGray1105.png
Класификација и спољашњи ресурси
	[уреди на Википодацима]

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 7. јануар 2011. у 15:24

Лангерхансова острвца су подручја панкреаса (гуштераче) која садрже ендокрине ћелије (које производе хормоне панкреасе) груписане у облику острваца разбацаних по егзокрином панкреасу, распоређенених између његових мешкова (највише у репу панкреаса). Откривена су 1869 од стране немачког патолога и анатома Пола Лангерханса по коме су и добила име.^[1]

Физиологија

Егзокрина функција. Панкреас је жлезда са егзокриним лучењем ензима који играју виталну улогу у:

неутрализацији киселине која из желуца доспева у дуоденум, чиме се спречава оштећења слузокоже дуоденума и црева,
процесу разбијања макромолекуларних хранљиве материје - протеине, масти и скроба - у мање честице које могу да се апсорбује преко слузокоже црева у крв.

Ендокрина функција. Поред тога што је егзокрина жлезда, панкреас је и ендокрина жлезда која лучи важне хормоне - инсулин и глукагона- који играју виталну улогу у метаболизму липида и угљених хидрата. Ови хормони су у организму неопходни за одржавање нормалног нивоа концентрације глукозе у крви.

Анатомија

Панкреас је подељен у режњеве преградама које се састоје од везивног ткива. Режњеви се састоје углавном од гроздастих структура егзокриних ћелија које се зову ацинуси и које луче дигестивне ензиме. Егзокрини секрет из ацинуса се сукцесивно креће кроз интеркаларне и интралобуларне канале, нтерлобуларне цеви да би коначно кроз главни панкреасни канала доспео у дуоденум.^[2]

По целом ткиву егзокриног панкреаса распоређена су Лангерхансова острвца, ендокрина компонента панкреаса. Острвца садрже више типова ћелија (алфа, бета и делта) богато васкуларизованих, што омогућаваја добар и брз унос хормона у циркулацију. Иако Лангерхансова острвца чине око 1 до 2% масе панкреаса, 10 до 15% протока крви панкреаса обавља се у острвцима. Код здраве одрасле особе у његовом панкреасу постоји око милион острваца, чија је појединачна маса од 1 до 1,5 грам.^[3] Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ:

Алфа ћелије — (α-ћелија) које луче хормон глукагона.(15% до 20% од укупног броја ћелија острваца)
Бета ћелије — (β-ћелије) које луче инсулин и најзаступљеније су ћелије у острвцима. (65% до 80%)
Делта ћелије — (δ-ћелија) које луче хормон соматостатин. (3% до 10%)
ПП ћелије (F ћелије) које луче панкреасне полипептиде. (3% до 5%)
Епсилон ћелије — (γ-ћелија) које луче грелин (недавно откривен пептидни хормон, који поседује особине гонадотропина и хормона других метаболичких и ендокриних функција. (мање од 1%)

Интересантно је да се различити типови ћелија унутар острваца различито распоређују - бета ћелије заузимају централни део острвца и окружени су "кором" алфа и делта ћелије. Осим инсулина, глукагона и соматостатина, низ других "мањих" хормона је идентификовани као производ Лангхансових ћелија.

Лангерхансова острвца су инервисана од стране парасимпатичког и симпатијчког неурона, преко којих се нервни сигнали, јасно модулирани, регулишу лучење инсулина и глукагона.

Ендокрина функција Лангерхансових острваца

Лангерхансова острвца су одговорна за ендокрину функцију која се огледа у раду ендокриних ћелија груписаних у овим острвцима. Лангерхансова острвца се сатоје из три типа ћелија: алфа, бета и делта. Бета ћелије излучују хормон инсулин (лат. insula - острво), док алфа ћелије излучују глукагон. Инсулин и глукагон поседују антагонистичка дејства: док инсулин смањује концентрацију глукозе у крви, глукагон је повећава. Делта ћелије луче хормон соматостатин који ихибира секрецију осталих хормона. Такође панкреас секретује још један хормон амилин, који регулише брзину ресорпције у гастроинтестиналоом систему.

Повећана концентрација глукозе (шећера) у крви доводи до појачаног лучења инсулина под чијим дејством се смањује ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење инсулина. Међутим, када се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. хипергликемије (вредности веће од 6,66 mmol/l) што доводи до шећерне болести (лат. diabetes mellitus)

Извори

^ Langerhans P (1869). „Beitrage zur mikroscopischen anatomie der bauchspeichel druse.”. Inaugural-dissertation. Berlin: Gustav Lange.
^ (језик: енглески)Р. Бовен Хистологија панкреаса colostate.edu
^ Elayat AA, el-Naggar MM, Tahir M (1995). „An immunocytochemical and morphometric study of the rat pancreatic islets”. Journal of Anatomy. 186 (Pt 3): 629—37. PMC 1167020 . PMID 7559135.

Види још

Спољашње везе

"THE ISLETS OF LANGERHANS", Karolinska Institutet, Sweden
"Islets" међународни часопис за клиничка и експериментална истраживања физиологије и патологије Лангерхансових острваца и сродних тема
„Islet Society“ Независна оганизација за промоцију основних и примењених истраживања Лангерхансових острваца, у контексту дијабетеса.
Pancreas, human - H&E, Blue Histology - Accessory Digestive Glands, School of Anatomy and Human Biology, The University of Western Australia
Bionet škola
Basislehrbuch Innere Medizin, H.Renz-Polster, S. Krauzig, J.Braun, Urban und Fischer (језик: немачки)
Pathology outlines, „Панкреас“ (језик: енглески)
Colostate, „Панкреас“ (језик: енглески)

Овај чланак везан за медицину је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[0-1] Langerhans P (1869). „Beitrage zur mikroscopischen anatomie der bauchspeichel druse.”. Inaugural-dissertation. Berlin: Gustav Lange.

[2] (језик: енглески)Р. Бовен Хистологија панкреаса colostate.edu

[pmid7559135-3] Elayat AA, el-Naggar MM, Tahir M (1995). „An immunocytochemical and morphometric study of the rat pancreatic islets”. Journal of Anatomy. 186 (Pt 3): 629—37. PMC 1167020 . PMID 7559135.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 57: / Ред 57: @@
 }}</ref>
 Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ:
-*''Алфа ћелије'' (αћелија) луче хормон глукагона.
+*'''Алфа ћелије''' — (α-ћелија) које луче хормон [[глукагон]]а.(15% до 20% од укупног броја ћелија острваца)
-*''Бета ћелије'' (β ћелије) производе инсулин и најзаступљенији на острвце ћелија.
+*'''Бета ћелије''' — ''(β-ћелије)'' које луче [[инсулин]] и најзаступљеније су ћелије у острвцима. (65% до 80%)
-*''Делта ћелије'' (δ ћелија) луче хормон соматостатин
+*'''Делта ћелије''' — ''(δ-ћелија)'' које луче хормон [[соматостатин]]. (3% до 10%)
+*'''ПП ћелије''' ''(F ћелије'') које луче панкреасне [[Полипептид|полипептиде]]. (3% до 5%)
-Интересантно је да се различити типови ћелија унутар острваца различито распоређују - бета ћелије заузимају централни део острвца и окружени су "кором" алфа и делта ћелије. Осим инсулина, глукагона и соматостатина, низ других "мањих" хормона је идентификовани као производ Лангхансових ћелија.
+*'''Епсилон ћелије''' — ''(γ-ћелија)'' које луче [[грелин]] (недавно откривен пептидни [[хормон]], који поседује особине [[гонадотропин]]а и хормона других метаболичких и ендокриних функција. (мање од 1%)
+Интересантно је да се различити типови [[ћелија]] унутар острваца различито распоређују - бета ћелије заузимају централни део острвца и окружени су "кором" алфа и делта ћелије. Осим инсулина, глукагона и соматостатина, низ других "мањих" хормона је идентификовани као производ Лангхансових ћелија.
 Лангерхансова острвца су инервисана од стране парасимпатичког и симпатијчког неурона, преко којих се нервни сигнали, јасно модулирани, регулишу лучење инсулина и глукагона.