Лангерхансова острвца — разлика између измена
Физиологија и анатомија |
→Анатомија: допуна |
||
Ред 57: | Ред 57: | ||
}}</ref> |
}}</ref> |
||
Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ: |
Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ: |
||
*''Алфа ћелије'' ( |
*'''Алфа ћелије''' — (α-ћелија) које луче хормон [[глукагон]]а.(15% до 20% од укупног броја ћелија острваца) |
||
*''Бета ћелије'' (β |
*'''Бета ћелије''' — ''(β-ћелије)'' које луче [[инсулин]] и најзаступљеније су ћелије у острвцима. (65% до 80%) |
||
*''Делта ћелије'' (δ |
*'''Делта ћелије''' — ''(δ-ћелија)'' које луче хормон [[соматостатин]]. (3% до 10%) |
||
*'''ПП ћелије''' ''(F ћелије'') које луче панкреасне [[Полипептид|полипептиде]]. (3% до 5%) |
|||
⚫ | |||
*'''Епсилон ћелије''' — ''(γ-ћелија)'' које луче [[грелин]] (недавно откривен пептидни [[хормон]], који поседује особине [[гонадотропин]]а и хормона других метаболичких и ендокриних функција. (мање од 1%) |
|||
⚫ | |||
Лангерхансова острвца су инервисана од стране парасимпатичког и симпатијчког неурона, преко којих се нервни сигнали, јасно модулирани, регулишу лучење инсулина и глукагона. |
Лангерхансова острвца су инервисана од стране парасимпатичког и симпатијчког неурона, преко којих се нервни сигнали, јасно модулирани, регулишу лучење инсулина и глукагона. |
Верзија на датум 7. јануар 2011. у 15:24
Лангерхансова острвца | |
---|---|
Датотека:Грејова анатомијаGray1105.png | |
Класификација и спољашњи ресурси |
Лангерхансова острвца су подручја панкреаса (гуштераче) која садрже ендокрине ћелије (које производе хормоне панкреасе) груписане у облику острваца разбацаних по егзокрином панкреасу, распоређенених између његових мешкова (највише у репу панкреаса). Откривена су 1869 од стране немачког патолога и анатома Пола Лангерханса по коме су и добила име.[1]
Физиологија
Егзокрина функција. Панкреас је жлезда са егзокриним лучењем ензима који играју виталну улогу у:
- неутрализацији киселине која из желуца доспева у дуоденум, чиме се спречава оштећења слузокоже дуоденума и црева,
- процесу разбијања макромолекуларних хранљиве материје - протеине, масти и скроба - у мање честице које могу да се апсорбује преко слузокоже црева у крв.
Ендокрина функција. Поред тога што је егзокрина жлезда, панкреас је и ендокрина жлезда која лучи важне хормоне - инсулин и глукагона- који играју виталну улогу у метаболизму липида и угљених хидрата. Ови хормони су у организму неопходни за одржавање нормалног нивоа концентрације глукозе у крви.
Анатомија
Панкреас је подељен у режњеве преградама које се састоје од везивног ткива. Режњеви се састоје углавном од гроздастих структура егзокриних ћелија које се зову ацинуси и које луче дигестивне ензиме. Егзокрини секрет из ацинуса се сукцесивно креће кроз интеркаларне и интралобуларне канале, нтерлобуларне цеви да би коначно кроз главни панкреасни канала доспео у дуоденум.[2]
По целом ткиву егзокриног панкреаса распоређена су Лангерхансова острвца, ендокрина компонента панкреаса. Острвца садрже више типова ћелија (алфа, бета и делта) богато васкуларизованих, што омогућаваја добар и брз унос хормона у циркулацију. Иако Лангерхансова острвца чине око 1 до 2% масе панкреаса, 10 до 15% протока крви панкреаса обавља се у острвцима. Код здраве одрасле особе у његовом панкреасу постоји око милион острваца, чија је појединачна маса од 1 до 1,5 грам.[3] Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ:
- Алфа ћелије — (α-ћелија) које луче хормон глукагона.(15% до 20% од укупног броја ћелија острваца)
- Бета ћелије — (β-ћелије) које луче инсулин и најзаступљеније су ћелије у острвцима. (65% до 80%)
- Делта ћелије — (δ-ћелија) које луче хормон соматостатин. (3% до 10%)
- ПП ћелије (F ћелије) које луче панкреасне полипептиде. (3% до 5%)
- Епсилон ћелије — (γ-ћелија) које луче грелин (недавно откривен пептидни хормон, који поседује особине гонадотропина и хормона других метаболичких и ендокриних функција. (мање од 1%)
Интересантно је да се различити типови ћелија унутар острваца различито распоређују - бета ћелије заузимају централни део острвца и окружени су "кором" алфа и делта ћелије. Осим инсулина, глукагона и соматостатина, низ других "мањих" хормона је идентификовани као производ Лангхансових ћелија.
Лангерхансова острвца су инервисана од стране парасимпатичког и симпатијчког неурона, преко којих се нервни сигнали, јасно модулирани, регулишу лучење инсулина и глукагона.
Ендокрина функција Лангерхансових острваца
Лангерхансова острвца су одговорна за ендокрину функцију која се огледа у раду ендокриних ћелија груписаних у овим острвцима. Лангерхансова острвца се сатоје из три типа ћелија: алфа, бета и делта. Бета ћелије излучују хормон инсулин (лат. insula - острво), док алфа ћелије излучују глукагон. Инсулин и глукагон поседују антагонистичка дејства: док инсулин смањује концентрацију глукозе у крви, глукагон је повећава. Делта ћелије луче хормон соматостатин који ихибира секрецију осталих хормона. Такође панкреас секретује још један хормон амилин, који регулише брзину ресорпције у гастроинтестиналоом систему.
Повећана концентрација глукозе (шећера) у крви доводи до појачаног лучења инсулина под чијим дејством се смањује ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење инсулина. Међутим, када се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. хипергликемије (вредности веће од 6,66 mmol/l) што доводи до шећерне болести (лат. diabetes mellitus)
Извори
- ^ Langerhans P (1869). „Beitrage zur mikroscopischen anatomie der bauchspeichel druse.”. Inaugural-dissertation. Berlin: Gustav Lange.
- ^ (језик: енглески)Р. Бовен Хистологија панкреаса colostate.edu
- ^ Elayat AA, el-Naggar MM, Tahir M (1995). „An immunocytochemical and morphometric study of the rat pancreatic islets”. Journal of Anatomy. 186 (Pt 3): 629—37. PMC 1167020 . PMID 7559135.
Види још
Спољашње везе
- "THE ISLETS OF LANGERHANS", Karolinska Institutet, Sweden
- "Islets" међународни часопис за клиничка и експериментална истраживања физиологије и патологије Лангерхансових острваца и сродних тема
- „Islet Society“ Независна оганизација за промоцију основних и примењених истраживања Лангерхансових острваца, у контексту дијабетеса.
- Pancreas, human - H&E, Blue Histology - Accessory Digestive Glands, School of Anatomy and Human Biology, The University of Western Australia
- Bionet škola
- Basislehrbuch Innere Medizin, H.Renz-Polster, S. Krauzig, J.Braun, Urban und Fischer (језик: немачки)
- Pathology outlines, „Панкреас“ (језик: енглески)
- Colostate, „Панкреас“ (језик: енглески)