Глукагон
| Глукагон | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1d0r, 1gcn, 1kx6, 2g49 | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | GCG; GLP1; GLP2; GRPP | ||||||||||
| Вањски ИД | OMIM: 138030 MGI: 95674 HomoloGene: 1553 GeneCards: GCG Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
|
| |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 2641 | 14526 | |||||||||
| Eнсембл | ENSG00000115263 | ENSMUSG00000000394 | |||||||||
| UниПрот | P01275 | P55095 | |||||||||
| Реф. Секв. (иРНК) | NM_002054 | NM_008100 | |||||||||
| Реф. Секв. (протеин) | NP_002045 | NP_032126 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Chr 2: 162.71 - 162.71 Mb |
Chr 2: 62.28 - 62.28 Mb | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Глукагон је полипептидни хормон кога луче α ћелије ендокриног дела панкреаса. Основно дејство овог хормона је повећање концентрације глукозе у крви (хипергликемисјско дејство). Глукагон је по томе хормон супротног дејства (антагониста) инсулину. Он изазива још и разградњу масти (липолтички ефекат) и повећање концентрације слободних масних киселина у крви.
Грађа
[уреди | уреди извор]Глукагон је полипептид, молекулске масе 3285 и изграђен из 29 аминокиселина. Примарна структура глукагона је: енгл. NH2-His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe- Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser- Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu- Met-Asn-Thr-COOH Синтетише се у α ћелијама ендокриног панкреаса из прохормона проглукагона.
Регулација
[уреди | уреди извор]Глукагон се сматра антагоснистичким хормоном инсулину. Повећање лучења глукагона је праћено падом лучења инсулина и обрнуто. Један од најјачих стимулуса за ослобађање глукагона је пад концентрације глукозе у крви (хипогликемија). Кад се концентрације глукозе повећа слаби лучење глукагона, а повећа се инсулина. На тај начин се узајамним дејстом глукагона и инсулина одржава стална концентација глукозе у крви.
Хормони стреса: адреналин, кортизол и хормон раста такође повећавају лучење глукагона. Такође и хормони вазопресин и ендорфини стимулишу ослобађање овог хормона. Поменута супстанца адреналин заједно са норадреналином као део симпатичког система такође мође изазвати повећано лучење кортизола.
Хормони инсулин и соматостатин смањују ослобађање глукагона.
Дејство и механизам дејства
[уреди | уреди извор]Основни ефекат глукагона је повећање концентрације глукозе у крви тј. хипергликемијки ефекат. Највећи део дејства глукагон остварује у јетри. Ћелије панкреаса луче гликагон директно у крв, која порталним крвотоком прво доспева у јетру. Јетра садржи велике концентрације разервног шећера, гликогенa, који је у ствари полисахарид. Његовом разградњом ослобађа се глукоза. Глукагон остварује дејство везивањем за рецепторе на ћелијама јетре, хепатоцитима. Активирањем рецептора, преко Г протеина активира се ензим аденил циклаза која из АТП-а ствара ц-АМП (циклични аденозин монофосфат), који делује као други преносилац (енгл. secundar messenger). Ц-АМП даље активира ензим протеин киназу, чиме се покреће ензимска каскада које доводи до фосфорилације разних других ензима. Процесом фосфорилације се у ћелијама јетра активира ензим фосфорилаза, која убрзава процес разградње гликогенa. Истовремено се инхибишу (фосфорилацијом) ензими који учествују у стварању глиокена. Разлагањем гликогена прво настаје гулкозо-1-фосфат, који се затим преводи у глукозо-6-фосфат. Активирањем ензима глукозо-6-фосфатаза (специфичан ензим за ћелије јетре), под чијим дејством настаје обичан молекул глукозе, који може напустити ћелије јетре и отићи у крвоток.
Поред процеса разградње гликогена, глукоза може настати и процесима стварања глукозе из других супстанци-глуконеогенеза. Глуконеогенеза се такође повећава под утицајем хормона глукагона.
Због повећања ц-АМПа у ћелијама масног ткива, повећава се разградња масти и ослобађање слободних масних киселина у циркулацију. Транспорт масних киселина у митохондрије ћелија где се врши сагоревање масти путем β оксидације је такође повећано, као и ниво саме оксидација масних киселина. Такође стимулише се и стварање ацетонских тела из масних киселина преко ацетил коензима А.
Поремећаји функције
[уреди | уреди извор]Неконтролисано лучење глукагона среће се код тумора (аденома) ендориног дела панкераса, глукагонома.
Глукагон се као медикамент може користити у случају хипогликемије (снижене вредности глукозе у крви).
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Arthur C. Guyton John E. Hall. Медицинска физиологија. ISBN 978-86-387-0599-3. савремена администрација Београд 1999
- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава (2000). Биохемија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „БиоНет школа”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2012. г. Приступљено 27. 10. 2008.
| Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |