Mrke alge — разлика између измена

Mrke alge
	Fucus distichus
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Chromalveolata
Тип:	Heterokonta
Класа:	Phaeophyceae; Hansgirg, 1886
redovi
	Ascoseirales Petrov; Cutleriales Oltmanns; Desmarestiales Setchell & Gardner; Dictyotales Kjellman; Discosporangiales; Ectocarpales Setchell & Gardner; Fucales Kylin; Ishigeales; Laminariales Migula; Nemodermatales; Onslowiales; Ralfsiales Nakamura; Scytosiphonales; Scytothamnales A. F. Peters & M. N. Clayton; Sphacelariales Oltmanns; Sporochnales Sauvageau; Syringodermatales E. C. Henry; Tilopteridales Bessey;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 9. мај 2011. у 17:33

Mrke alge (Phaeophyta) su grupa autotrofnih protista iz grupe Heterokonta. Žive uglavnom u hladnim morima, u svim životnim zajednicama. Značajne su kao primarni producenti organskih supstanci, kiseonika, pružaju utočište sitnijim organizmima od grabljivica, od njih se dobijaju jod, alginati, alkohol manit i dr.

Građa

Građa vegetativne ćelije: Imaju dvoslojan ćelijski zid celulozno-pektinske prirode,zbog čega sluzave u vodi. Citoplazma im je bezbojna,u njoj se nalazi krupna vakuola, jedno jedro i feoplaste. Feoplasti su plastidi koji sadrže sedeće pigmente: hlorofil a i c, karotenoide, fukoksantin (ksantofil,žuto-mrke boje). Laminarin je rezervna supstanca.

Nema jednoćelijskih i kolonijalnih oblika, a trihalnih je malo. Većina vrsta poseduje kormoidni talus (imaju delove koji podsećaju na koren, stablo i list viših biljaka — rizoid, kauloid i filoid). Najpoznatija je fikus,a naj krupnija je laminarija,koja dostize i visunu od 100m.Poznat je i jadranski bracic.

Razmnožavanje

Razmnožavaju se vegetativno, delovima talusa, sporulativno (pokretnim planosporama i nepokretnim autosporama), polno (izogamija, heterogamija, oogamija).

Svrstavaju se u 3 grupe, prema životnom ciklusu:

Sa izomorfnom smenom generacija — najprimitivnije
sa heteromorfnom smenom generacija
bez nje, najnapredniji

Literatura

^ Guiry, M. D. & G. M. Guiry (2008). „AlgaeBase version 4.2”. World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway. Приступљено 9. januar. Непознати параметар |accessyear= игнорисан [|access-date= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

[1] Guiry, M. D. & G. M. Guiry (2008). „AlgaeBase version 4.2”. World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway. Приступљено 9. januar. Непознати параметар |accessyear= игнорисан [|access-date= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

[1]

@@ Ред 37: / Ред 37: @@
 Nema jednoćelijskih i kolonijalnih oblika, a [[trihalni stupanj organizacije|trihalnih]] je malo. Većina vrsta poseduje kormoidni talus (imaju delove koji podsećaju na [[koren]], [[stablo]] i [[list]] viših [[biljka|biljaka]] — [[rizoid]], [[kauloid]] i [[filoid]]).
+Najpoznatija je fikus,a naj krupnija je laminarija,koja dostize i visunu od 100m.Poznat je i jadranski bracic.
 == Razmnožavanje ==