Силицијум-диоксид — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: промењено la:Silica у la:Oxidum silicii
м Бот: Селим 50 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q116269
Ред 72: Ред 72:
[[Категорија:Једињења силицијума]]
[[Категорија:Једињења силицијума]]
[[Категорија:Керамички материјали]]
[[Категорија:Керамички материјали]]

[[ar:ثنائي أكسيد السيليكون]]
[[an:Silica]]
[[bg:Силициев диоксид]]
[[zh-min-nan:Jī-sng-hoà si-lí-khóng]]
[[bn:সিলিকন ডাই অক্সাইড]]
[[bs:Silicij-dioksid]]
[[ca:Diòxid de silici]]
[[cs:Oxid křemičitý]]
[[da:Siliciumdioxid]]
[[de:Siliciumdioxid]]
[[et:Ränidioksiid]]
[[el:Διοξείδιο του πυριτίου]]
[[en:Silicon dioxide]]
[[es:Óxido de silicio (IV)]]
[[eu:Silizio dioxido]]
[[fa:سیلیسیم دی‌اکسید]]
[[fr:Silice]]
[[he:צורן דו-חמצני]]
[[hi:सिलिका]]
[[hr:Silicijev dioksid]]
[[io:Silico]]
[[it:Silice]]
[[ja:二酸化ケイ素]]
[[kk:Кремний оксиді (IV)]]
[[ko:이산화 규소]]
[[la:Oxidum silicii]]
[[lv:Silīcija dioksīds]]
[[lt:Silicio dioksidas]]
[[hu:Szilícium-dioxid]]
[[mk:Силициум диоксид]]
[[mn:Цахиурын исэл]]
[[nl:Siliciumdioxide]]
[[no:Silisiumdioksid]]
[[pnb:سلیکان ڈائیآکسائیڈ]]
[[pl:Ditlenek krzemu]]
[[pt:Dióxido de silício]]
[[ps:سليكان ډای اکسايډ]]
[[ro:Dioxid de siliciu]]
[[qu:Ullaya]]
[[ru:Оксид кремния(IV)]]
[[simple:Silicon dioxide]]
[[sk:Oxid kremičitý]]
[[sl:Silicijev dioksid]]
[[sh:Silicijum dioksid]]
[[fi:Piidioksidi]]
[[sv:Kiseldioxid]]
[[th:ซิลิกอนไดออกไซด์]]
[[vi:Silic điôxít]]
[[uk:Діоксид кремнію]]
[[zh:二氧化硅]]

Верзија на датум 11. март 2013. у 09:52

Силицијум-диоксид
Називи
Други називи
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.678
Е-бројеви E551 (регулатор киселости, ...)
MeSH Silicon+dioxide
Својства
SiO2
Моларна маса 60,1
Агрегатно стање бела прашкаста чврста супстанца
(када је чиста)
Густина 2,2 g/cm³
Тачка топљења 1650 (±75) °C
Тачка кључања 2230 °C
0.012 g у 100mL
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) тетраедар
Опасности
R-ознаке R42 R43 R49
S-ознаке S22 S36 S37 S45 S53
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Здравствени код 0: Излагање под стањем ватре не би представљало опасност осим оне обичног горљивог материјала (нпр. натријум хлорид)Код реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
0
0
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други анјони
Силицијум-сулфид
Други катјони
Угљен-диоксид
Германијум-диоксид
Клај(IV)-оксид
Олово(IV)-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Силицијум диоксид (SiO2), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три алотропске модификације: кварц, тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β).

Силицијум диоксид је још познат под именима:

  • Силицијум (IV) оксид
  • Кварц
  • Кремен
  • Песак

Моларна маса Силицијум диоксида је 60,1 g/mol, густина 2.2 g/cm3, тачка топљења 1650 (±75) °C, тачка кључања 2230 °C и растворљивост 0.012 g у 100 g. CAS регистарски број му је 7631-86-9.

Хемијске особине

Силицијум диоксид је је доста инертан, не реагује са киселинама, осим са флуороводоничном (HF). Топи се у алкалним хидроксидима, базама и прелази у растворљиве силикате:

SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O

Киселина која одговара силицијум диоксиду назива се ортосиликатна киселина али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом силицијум тетрахлорида:

SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-

Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на pH вредности од 3,2. На нижим или вишим pH вредностима почиње да се полимеризује.

Соли силикатних киселина се називају силикати. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у гел, чијим сушењем настаје силикагел.

Употреба

Силицијум диоксид је једна од основних компоненти за производњу стакла. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом OH-група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне кетонима R2C=O, па се називају силикокетони или силикони.

Спољашње везе