Natrijum silikat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Natrijum silikat
Křemičitan sodný.PNG
Sodium-metasilicate-repeating-unit-2D.png
Sodium-metasilicate-chain-from-xtal-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
Sodium metasilicate
Drugi nazivi
vodeno staklo
tečno staklo
E550
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.027.193
EC broj 229-912-9
RTECS VV9365000
Svojstva
Na2SiO3
Molarna masa 122.06 g/mol (anhidrat)
212.14 g/mol (pentahidrat)
Agregatno stanje belo-sivi prah
Gustina 2.4 g/cm3, (čvrsto stanje)
Tačka topljenja 1088 °C (anhidrat)
72.2 °C (pentahidrat)
restvorn materijal
Indeks refrakcije (nD) 1.52 (anhidrat)
1.456 (pentahidrat)
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 113.8 J K−1 mol−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −1519 kJ/mol
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja Mallinckrodt Baker, Inc.
Korozivan materijal (C)
R-oznake R34, R37
S-oznake (S1/2), S13, S24/25, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Natrijum karbonat
Natrijum germanat
Natrijum stanat
Natrijum plumbat
Drugi katjoni
Kalijum silikat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Natrijum silikat je so rastvorljiva u vodi, čiji se vodeni rastvor naziva vodeno staklo. Po hemijskom sastavu je natrijum metasilikat, i pojavljuje se u sljedećim oblicima: Na2SiO3 i Na2SiO3·9H2O.[3] Postoje i druge forme (npr. ortosilikat Na4SiO4) a njihova zajednička osobina je rastvorljivost u vodi uz formiranje staklaste emulzije.

Upotreba[уреди]

Upotrebljava se u industriji kao adhezivno sredstvo, za sprečavanje korozije, u proizvodnji vatrostalnih materijala, u proizvodnji tekstila, itd.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. J.A. Vaccari. Materials handbook. McGraw-Hill. 

Literatura[уреди]

  • J.A. Vaccari. Materials handbook. McGraw-Hill. 

Spoljašnje veze[уреди]