Андромеда (митологија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.228.74.99 (разговор) на последњу измену корисника Addbot
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{Друга употреба|Андромеда}}
{{Друга употреба|Андромеда}}
[[Слика:1840 Chasseriau Theodore - Andromeda Chained to the Rock by the Nereids.jpg|мини|десно|180п|''Андромеду [[Нереиде]] везују за стену'' (1840) -{[[Théodore Chassériau]]}-, [[Лувр]]]]
[[Датотека:1840 Chasseriau Theodore - Andromeda Chained to the Rock by the Nereids.jpg|мини|десно|180п|''Андромеду [[Нереиде]] везују за стену'' (1840) -{[[Théodore Chassériau]]}-, [[Лувр]]]]
'''Андромеда''' је у [[грчка митологија|грчкој митологији]] била кћер [[Етиопија (митологија)|етиопског]] [[краљ]]а [[кефеј (Белов син)|Кефеја]] и [[Касиопеја|Касиопеје]].
'''Андромеда''' је у [[грчка митологија|грчкој митологији]] била кћер [[Етиопија (митологија)|етиопског]] [[краљ]]а [[кефеј (Белов син)|Кефеја]] и [[Касиопеја|Касиопеје]].


== Митологија ==
== Митологија ==
Андромедина мајка се хвалила да је лепша од божанских [[Нереиде|Нереида]] што је њих увредило, па су тражиле од [[Посејдон]]а, бога мора, да казни Касиопеју. Бог је послао морско чудовиште које је почело да пустоши земљу којом је владао Кефеј. У жељи да спасе свој народ, краљ је упитао [[Амон]]ово [[пророчиште]] за савет и добио је одговор да ће пустошење престати када чудовишту [[жртва (религија)|жртвује]] своју кћерку Андромеду. Народ је присилио свог краља да то и учини и Андромеда је везана за стену на морској обали. Међутим, спасао ју је [[Персеј]], који је од њеног оца затражио и њену руку. Према једној причи, краљ је одбио, па је Андромеда побегла са Персејем. Према другој, уприличено је свадбено весеље, али је на њега дошао и младин бивши вереник [[Агенор]] или [[Финеј]], са намером да убије Персеја. Међутим, Персеј га је савладао, а Андромеда је отишла са њим на острво [[Сериф (острво)|Сериф]], а потом на [[Аргос]] и [[Тиринт]].<ref name="мит"/> Родила му је синове [[Алкеј]]а, [[Стенел]]а, [[Местор]]а, [[Електрион]]а, [[Хелеј]]а и [[Кинур]]а и кћер [[Горгофона|Горгофону]].<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Perseus1.html -{Greek Mythology Link: Perseus1}-]; -{Family}-</ref> Као Андромедин син се помињао и [[Перс]], предак [[Персијанци|Персијанаца]]. Андромеду је богиња [[Атена]] пренела међу [[звезде]] у [[андромеда (сазвежђе)|истоимено]] [[сазвежђе]].<ref name="мит">Цермановић-Кузмановић, А. & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>
Андромедина мајка се хвалила да је лепша од божанских [[Нереиде|Нереида]] што је њих увредило, па су тражиле од [[Посејдон]]а, бога мора, да казни Касиопеју. Бог је послао морско чудовиште које је почело да пустоши земљу којом је владао Кефеј. У жељи да спасе свој народ, краљ је упитао [[Амон]]ово [[пророчиште]] за савет и добио је одговор да ће пустошење престати када чудовишту [[жртва (религија)|жртвује]] своју кћерку Андромеду. Народ је присилио свог краља да то и учини и Андромеда је везана за стену на морској обали. Међутим, спасао ју је [[Персеј]], који је од њеног оца затражио и њену руку. Према једној причи, краљ је одбио, па је Андромеда побегла са Персејем. Према другој, уприличено је свадбено весеље, али је на њега дошао и младин бивши вереник [[Агенор]] или [[Финеј]], са намером да убије Персеја. Међутим, Персеј га је савладао, а Андромеда је отишла са њим на острво [[Сериф (острво)|Сериф]], а потом на [[Аргос]] и [[Тиринт]].<ref name="мит"/> Родила му је синове [[Алкеј]]а, [[Стенел]]а, [[Местор]]а, [[Електрион]]а, [[Хелеј]]а и [[Кинур]]а и кћер [[Горгофона|Горгофону]].<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Perseus1.html -{Greek Mythology Link: Perseus1}-]; -{Family}-</ref> Као Андромедин син се помињао и [[Перс]], предак [[Персијанци|Персијанаца]]. Андромеду је богиња [[Атена]] пренела међу [[звезде]] у [[андромеда (сазвежђе)|истоимено]] [[сазвежђе]].<ref name="мит">Цермановић-Кузмановић, А. & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>



== Референце ==
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Andromeda|Андромеда}}
{{Commonscat|Andromeda|Андромеда}}

== Извори ==
{{reflist}}


[[Категорија:Краљице у грчкој митологији]]
[[Категорија:Краљице у грчкој митологији]]

Верзија на датум 25. март 2013. у 04:41

Андромеду Нереиде везују за стену (1840) Théodore Chassériau, Лувр

Андромеда је у грчкој митологији била кћер етиопског краља Кефеја и Касиопеје.

Митологија

Андромедина мајка се хвалила да је лепша од божанских Нереида што је њих увредило, па су тражиле од Посејдона, бога мора, да казни Касиопеју. Бог је послао морско чудовиште које је почело да пустоши земљу којом је владао Кефеј. У жељи да спасе свој народ, краљ је упитао Амоново пророчиште за савет и добио је одговор да ће пустошење престати када чудовишту жртвује своју кћерку Андромеду. Народ је присилио свог краља да то и учини и Андромеда је везана за стену на морској обали. Међутим, спасао ју је Персеј, који је од њеног оца затражио и њену руку. Према једној причи, краљ је одбио, па је Андромеда побегла са Персејем. Према другој, уприличено је свадбено весеље, али је на њега дошао и младин бивши вереник Агенор или Финеј, са намером да убије Персеја. Међутим, Персеј га је савладао, а Андромеда је отишла са њим на острво Сериф, а потом на Аргос и Тиринт.[1] Родила му је синове Алкеја, Стенела, Местора, Електриона, Хелеја и Кинура и кћер Горгофону.[2] Као Андромедин син се помињао и Перс, предак Персијанаца. Андромеду је богиња Атена пренела међу звезде у истоимено сазвежђе.[1]


Референце

  1. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  2. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Perseus1; Family

Спољашње везе