Спелеологија — разлика између измена
м разне исправке; козметичке измене |
м formatiranje |
||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
== Опрема == |
== Опрема == |
||
За спелеолошка истраживање пећина и јама неопходно је дупло осветљење (обично се користе електричне лампе и карбидне лампе), спелеолошки шлем, комбинезон, ципеле или гумене чизме, а за савладавање вертикалних делова и статичко уже, карабинери, такозвани спитови који се постављају у стену. <ref>[http://www.wildserbia.com/sr/component/content/article/17/91 Wild Serbia: Спелеологија, |
За спелеолошка истраживање пећина и јама неопходно је дупло осветљење (обично се користе електричне лампе и карбидне лампе), спелеолошки шлем, комбинезон, ципеле или гумене чизме, а за савладавање вертикалних делова и статичко уже, карабинери, такозвани спитови који се постављају у стену. <ref>[http://www.wildserbia.com/sr/component/content/article/17/91 Wild Serbia: Спелеологија, Приступљено 5. 9. 2012. ]</ref> |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 26. март 2013. у 18:03
Спелеологија (од грч. речи σπηλαιου (spelaion) што значи природна поздемна шупљина)[1] је научна грана геологије која се бави истраживањем морфологије, настанка и развоја јама и пећина. Примарни циљ спелеолошког истраживања је израда њиховог топографског нацрта на основу мерења димензија и пружања пећинских канала, као и документовање запажених геолошких, морфолошких, хидролошких и других својстава.[1]
Спелеологија је интердисциплинарна наука, комбинује знање хемије, биологије, геологије, метеорологије, и картографије; анализира и прати подземне воде и путеве.
Реч спелеологија први пут је употребио француз Едвард Алфред Мартел на једном геолошком скупу који се одржао у Француској 1893. године. Он је тада спелологијом назвао све делатности које се обављају у истраживању пећина и јама као што су улажење, проучавање и тумачење, а која се обављају употребом свих расположивих техника.
Овакво једно истраживање би било немогуће без силаска у спелеолошке објекте. Силасци се изводе посебном техником и великим физичким напором за савладавање многих препрека у унутрашњости земље. Пошто је потребан физички напор као и психофизичка спремност уз које се долази до резултата спелологија се може посматрати и као рекреативни спорт.
Спелологијом се може бавити аматерски или професионално. За савладавање препрека на које се наилази у истраживању потребно је, поред добре физичке сперемности и веома добро познавање техника које се употребљавају у спелеологији. Технике као постављање и опремање вертикалних делова пећина и јама је комплексан и веома напоран посао који могу обављати само веома искусни спелеолози. Искуства се стичу временом а почетне основе на курсевима које воде и одржавају друштва или савези.
Научно истраживање пећина и јама може се искористити у изградњи тунела и путева, у искоришћавању подземних резервоара воде за снабдевање становништва, у уређењу пећина за туристичке посете и сл.
Опрема
За спелеолошка истраживање пећина и јама неопходно је дупло осветљење (обично се користе електричне лампе и карбидне лампе), спелеолошки шлем, комбинезон, ципеле или гумене чизме, а за савладавање вертикалних делова и статичко уже, карабинери, такозвани спитови који се постављају у стену. [2]
Извори
Спољашње везе
