Шуме у Србији — разлика између измена
м Враћене измене 109.92.244.162 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:RudnikPanorama.jpg|мини|200п|десно|[[Рудник]], са шумама [[сладун]]а и [[Цер (дрво)|цер]]а]] |
||
Некада је [[Шумадија]] са разлогом носила то име, због густих и непроходних шума које су се у њој налазиле. Ретко ко би разумео жалбе путника из прве половине [[19. век|19. века]] да су се са великим потешкоћама пробијали кроз изузетно густе и непроходне шуме [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Те жалбе су биле оправдане, и на нашим прецима је одговорност што су дозволили уништавање шума. Ни ситуација око нас није боља.<ref name=www.planeta.org.yu>[http://www.planeta.org.yu/04/05ekologija.htm#t www.planeta.org.yu] {{sr}} Српске шуме на издисају</ref> |
Некада је [[Шумадија]] са разлогом носила то име, због густих и непроходних шума које су се у њој налазиле. Ретко ко би разумео жалбе путника из прве половине [[19. век|19. века]] да су се са великим потешкоћама пробијали кроз изузетно густе и непроходне шуме [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Те жалбе су биле оправдане, и на нашим прецима је одговорност што су дозволили уништавање шума. Ни ситуација око нас није боља.<ref name=www.planeta.org.yu>[http://www.planeta.org.yu/04/05ekologija.htm#t www.planeta.org.yu] {{sr}} Српске шуме на издисају</ref> |
||
[[Србија]] има 2 000 000 [[хектар]]а шума и оне годишње произведу око 8 000 000 [[тона]] [[кисеоник]]а. |
[[Србија]] има 2 000 000 [[хектар]]а шума и оне годишње произведу око 8 000 000 [[тона]] [[кисеоник]]а. |
||
У [[Србија|Србији]] се годишње сагори 4 000 000 [[тона]] огревног дрвета што значи да је допринис [[Србија|Србије]] светском билансу [[угљен-диоксид]]а око 6 000 000 [[тона]] годишње.<ref name=www.planeta.org.yu /> |
У [[Србија|Србији]] се годишње сагори 4 000 000 [[тона]] огревног дрвета што значи да је допринис [[Србија|Србије]] светском билансу [[угљен-диоксид]]а око 6 000 000 [[тона]] годишње.<ref name=www.planeta.org.yu /> |
||
На нашим просторима има много различитих врста шума. Ако знамо да на овим просторима живи око 50 различитих врста високог [[дрво|дрвећа]], и да готово свака та врста на одређеним местима изграђује своју шуму, можемо замислити колико су разноврсни шумски [[екосистем]]и.<ref |
На нашим просторима има много различитих врста шума. Ако знамо да на овим просторима живи око 50 различитих врста високог [[дрво|дрвећа]], и да готово свака та врста на одређеним местима изграђује своју шуму, можемо замислити колико су разноврсни шумски [[екосистем]]и.<ref name="Биологија за 7. разред основне школе">Биологија за 7. разред основне школе; Дмитар Лакушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.</ref> |
||
Испод се налази табела за годишњу производње суве материје за наше најчешће шумске врсте. У табели су дате године када [[стабло]] даје највећи прираст. |
Испод се налази табела за годишњу производње суве материје за наше најчешће шумске врсте. У табели су дате године када [[стабло]] даје највећи прираст. |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
[[Категорија:Географија Србије]] |
[[Категорија:Географија Србије]] |
||
[[Категорија:Шуме у Србији| |
[[Категорија:Шуме у Србији|*]] |
Верзија на датум 19. јул 2013. у 10:31
Некада је Шумадија са разлогом носила то име, због густих и непроходних шума које су се у њој налазиле. Ретко ко би разумео жалбе путника из прве половине 19. века да су се са великим потешкоћама пробијали кроз изузетно густе и непроходне шуме Кнежевине Србије. Те жалбе су биле оправдане, и на нашим прецима је одговорност што су дозволили уништавање шума. Ни ситуација око нас није боља.[1] Србија има 2 000 000 хектара шума и оне годишње произведу око 8 000 000 тона кисеоника. У Србији се годишње сагори 4 000 000 тона огревног дрвета што значи да је допринис Србије светском билансу угљен-диоксида око 6 000 000 тона годишње.[1]
На нашим просторима има много различитих врста шума. Ако знамо да на овим просторима живи око 50 различитих врста високог дрвећа, и да готово свака та врста на одређеним местима изграђује своју шуму, можемо замислити колико су разноврсни шумски екосистеми.[2]
Испод се налази табела за годишњу производње суве материје за наше најчешће шумске врсте. У табели су дате године када стабло даје највећи прираст.
Врсте дрвета | Старост стабла (год) | Максималан годишњи прираст | Прираст суве материје (Kg) |
---|---|---|---|
Топола | 15 | 0,125 | 54,00 |
Смрча | 60 | 0,092 | 36,00 |
Јела | 75 | 0,145 | 54,00[1] |
Заштита шума у Србији
Према Закону о заштити животне средине из 1991., природна богатства која се стављају под заштиту су: национални парк, парк природе, предео изузетних одлика, резервати природе који могу бити општи и специјални, споменик природе и природне реткости. У Србији је под заштитом око 500 подручја површине од око 600 000 хектара, односно 6,59 % територије под заштитом. Планирано ја да до 2010. године под заштитом буде 10 % територије.[3]
Шумски пожари у Србији
У Србији је 2008. године било 45 шумских пожара, у којима је страдало 824 хектара шума. То је 30 пута мање од шумских пожара у 2007., када је страдало 16.000 хектара шума.[4]
Извори
- ^ а б в www.planeta.org.yu (језик: српски) Српске шуме на издисају
- ^ Биологија за 7. разред основне школе; Дмитар Лакушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.
- ^ www.srbijasume.co.yu (језик: српски) Заштићена природна добра
- ^ www.myserbia.net (језик: српски) Европска недеља заштите шума