Равна гора (Србија) — разлика између измена

Координате: 44° 06′ 34″ С; 20° 09′ 23″ И / 44.109444° С; 20.156389° И / 44.109444; 20.156389
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Разне исправке
Ред 22: Ред 22:
| изговор =
| изговор =
}}
}}
'''Равна Гора''' је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине [[Сувобор]] у [[Шумадија и западна Србија|Западној Србији]]. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до [[1941|1941.]] на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима [[Коштунићи|Коштунића]]. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до [[1984|1984.]] године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.
'''Равна Гора''' је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине [[Сувобор]] у [[Шумадија и западна Србија|Западној Србији]]. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до [[1941]]. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима [[Коштунићи|Коштунића]]. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до [[1984]]. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.
[[Датотека:Ravnagora spomenik1.jpg|мини|лево|250п|[[Споменик Дражи Михаиловићу]] на Равној гори]]
[[Датотека:Ravnagora spomenik1.jpg|мини|лево|250п|[[Споменик Дражи Михаиловићу]] на Равној гори]]
На Равној гори деведесетих година 20. века саграђени су неки објекти са циљем да се очува успомена на [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубом Михаиловићем]]. Маја [[1992|1992.]] откривен је [[споменик Дражи Михаиловићу]], изграђен је у бронзи, аутор је чувени вајар Драган Николић из [[Београд]]а. Потом је изграђена лепа црква наспрам споменика. Камен темељац за цркву посвећену заштитнику ратника Светом Ђорђу, за покој душа свих Срба изгинулих у грађанском рату [[1941]]-[[1945]], освештан је и положен маја [[1995|1995.]] Радови су почели [[1996]], према пројекту архитекте др [[Предраг Ристић|Предрага Ристића]]. Године [[1998|1998.]] завршени су црква, звонара и капија. Деветог маја те године цркву је освештао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, који је благословио почетак градње.
На Равној гори деведесетих година 20. века саграђени су неки објекти са циљем да се очува успомена на [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубом Михаиловићем]]. Маја [[1992]]. откривен је [[споменик Дражи Михаиловићу]], изграђен је у бронзи, аутор је чувени вајар Драган Николић из [[Београд]]а. Потом је изграђена лепа црква наспрам споменика. Камен темељац за цркву посвећену заштитнику ратника Светом Ђорђу, за покој душа свих Срба изгинулих у грађанском рату [[1941]]-[[1945]], освештан је и положен маја [[1995]]. Радови су почели [[1996]], према пројекту архитекте др [[Предраг Ристић|Предрага Ристића]]. Године [[1998]]. завршени су црква, звонара и капија. Деветог маја те године цркву је освештао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, који је благословио почетак градње.


У исто време, [[1998|1998.]] године, до Равне Горе је стигао први асфалтни пут, из правца Ваљева. Године [[2005|2005.]] асфалтиран је и пут који до Равне Горе води из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] (преко села [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићи]]).
У исто време, [[1998]]. године, до Равне Горе је стигао први асфалтни пут, из правца Ваљева. Године [[2005]]. асфалтиран је и пут који до Равне Горе води из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] (преко села [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићи]]).


Изградња равногорског спомен дома трајала је од [[1998|1998.]] до [[2000|2000.]] године, према пројекту професора архитекте [[Спасоје Крунић|Спасоја Крунића]]. У дому се налазе музеј, библиотека са читаоницом (за сада са преко 1.000 књига), као и сала за предавања и конгресе са 200 места. За пројекат дома Крунић је [[2000|2000.]] године награђен „Борбином“ наградом за архитектуру, а [[2001|2001.]] годишњом наградом Савеза архитеката Србије. У „Атласу савремене архитектуре света“ ("Фејдон“, Лондон), за период [[1998]]-[[2003]], уврштена су само три меморијална комплекса из целог света - од којих је један дом на Равној Гори.
Изградња равногорског спомен дома трајала је од [[1998]]. до [[2000]]. године, према пројекту професора архитекте [[Спасоје Крунић|Спасоја Крунића]]. У дому се налазе музеј, библиотека са читаоницом (за сада са преко 1.000 књига), као и сала за предавања и конгресе са 200 места. За пројекат дома Крунић је [[2000]]. године награђен „Борбином“ наградом за архитектуру, а [[2001]]. годишњом наградом Савеза архитеката Србије. У „Атласу савремене архитектуре света“ ("Фејдон“, Лондон), за период [[1998]]-[[2003]], уврштена су само три меморијална комплекса из целог света - од којих је један дом на Равној Гори.
У данашње време Равна гора је позната као место на којем се у периоду од [[8|8.]] до [[12. мај]]а одржавају ''Дани Равне горе''.
У данашње време Равна гора је позната као место на којем се у периоду од [[8|8.]] до [[12. мај]]а одржавају ''Дани Равне горе''.



Верзија на датум 14. октобар 2013. у 13:38

Равна гора
Географске карактеристике
Координате44° 06′ 34″ С; 20° 09′ 23″ И / 44.109444° С; 20.156389° И / 44.109444; 20.156389
Географија
Равна гора на карти Србије
Равна гора
Равна гора
Државе Србија

Равна Гора је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине Сувобор у Западној Србији. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима Коштунића. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до 1984. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.

Споменик Дражи Михаиловићу на Равној гори

На Равној гори деведесетих година 20. века саграђени су неки објекти са циљем да се очува успомена на Југословенску војску у отаџбини, односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним Драгољубом Михаиловићем. Маја 1992. откривен је споменик Дражи Михаиловићу, изграђен је у бронзи, аутор је чувени вајар Драган Николић из Београда. Потом је изграђена лепа црква наспрам споменика. Камен темељац за цркву посвећену заштитнику ратника Светом Ђорђу, за покој душа свих Срба изгинулих у грађанском рату 1941-1945, освештан је и положен маја 1995. Радови су почели 1996, према пројекту архитекте др Предрага Ристића. Године 1998. завршени су црква, звонара и капија. Деветог маја те године цркву је освештао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, који је благословио почетак градње.

У исто време, 1998. године, до Равне Горе је стигао први асфалтни пут, из правца Ваљева. Године 2005. асфалтиран је и пут који до Равне Горе води из Горњег Милановца (преко села Брајићи).

Изградња равногорског спомен дома трајала је од 1998. до 2000. године, према пројекту професора архитекте Спасоја Крунића. У дому се налазе музеј, библиотека са читаоницом (за сада са преко 1.000 књига), као и сала за предавања и конгресе са 200 места. За пројекат дома Крунић је 2000. године награђен „Борбином“ наградом за архитектуру, а 2001. годишњом наградом Савеза архитеката Србије. У „Атласу савремене архитектуре света“ ("Фејдон“, Лондон), за период 1998-2003, уврштена су само три меморијална комплекса из целог света - од којих је један дом на Равној Гори. У данашње време Равна гора је позната као место на којем се у периоду од 8. до 12. маја одржавају Дани Равне горе.

Спољашње везе

Литература