Маскаренска острва — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 33 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q205695
мНема описа измене
Ред 12: Ред 12:


Острва је открио [[Педро Маскарена]] [[1507.]] године. На Маскаренским острвима живела је птица [[додо]] (-{''Raphus cucullatus''}-), коју су Европљани за кратко време истребили ловом и увођењем нових животињских врста на острва.
Острва је открио [[Педро Маскарена]] [[1507.]] године. На Маскаренским острвима живела је птица [[додо]] (-{''Raphus cucullatus''}-), коју су Европљани за кратко време истребили ловом и увођењем нових животињских врста на острва.



== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 19. новембар 2013. у 13:02

Положај Маскаренских острва

Маскаренска острва (енгл. Mascarene Islands, франц. Mascareignes, порт. Ilhas Mascarenhas) су архипелаг у Индијском океану, на 650 км источно од острва Мадагаскар. Укупна површина архипелага је 4.523 км². Укључује три главна острва: Реинион (Réunion), Маурицијус (Mauritius) и Родригез (Rodrigues). Ту су још два мања архипелага: Каргадос Карахос и Агалега острва.

Маскаренска острва имају вулканско порекло. Окружена су коралним гребенима. Представљају изолован екосистем са јединственом флором и фауном.

Острво Реинион је прекоморски департаман на Француске, док су остала острва део Републике Маурицијус.

На острвима се производе шећер, рум, кокосови ораси, копра, ванила и алоја.

На Маскаренским острвима живи 2.111.000 људи (податак из 2009). Највећи део становништва су потомци досељеника из Индије, а остали су Африканци креоли, Кинези и Европљани.

Острва је открио Педро Маскарена 1507. године. На Маскаренским острвима живела је птица додо (Raphus cucullatus), коју су Европљани за кратко време истребили ловом и увођењем нових животињских врста на острва.

Спољашње везе