Креоли

С Википедије, слободне енциклопедије
Креолски господин из Њу Орлеанса са изузетним креолским турбаном

Креоли (шп. Criollos) су етничка група која је настала током колонијалне ере из расног мешања углавном између Африканаца, као и других људи рођених у колонијама, попут Европљана, а понекад и јужноазијских и америчких индијанских народа; овај процес је познат и као креолизација.[1] Креоли је термин који се раније користио за особе рођене у шпанским колонијама, наводно искључиво шпанског порекла, иако је у пракси било могуће да то буду и деца местика под одређеним условима. Такође су тај назив носила и деца креола. Ово име се не користи данас за европске имигранте у Латинску Америку нити за њихове потомке, осим на Јужном рогу.[2][3]

Данас је веома тешко утврдити број креола на латиноамеричком континенту. Потомци креолских породица из колонијалних времена обично припадају високој друштвеној класи, познају своје породично стабло и поносни су на њега иако се више не називају креолима. У Аргентини, земљи која је имала изузетно велики проценат имиграције Шпанаца и Италијана између 1880. и 1920, назив креол је све више нестајао да би се свео на именовање људи из унутрашњости земље за које се претпоставља да су креолског порекла које међутим, може бити и местичко, али у сваком случају, на које имиграција од друге половине 19. века није утицала.

У Венецуели овај термин се користи да би означио особе, животиње или ствари које су венецуеланског порекла. У Мексику, термин креол се односи на припаднике беле расе, посебно уколико је реч о особама шпанског, баскијског и француског, а у мањој мери и италијанског и португалског порекла.

Креоли су били ти који су покренули борбу за независност латноамеричког континента од шпанске колонијалне власти, јер су били незадовољни ограничењима у трговини које им је наметала Шпанија, одсутности својих представника у локалним органима управе коју су обављали вицекраљеви и други државни службеници које је постављала шпанска влада.

У ширем смислу, овај квалификативни придев се може додати свему што су произвели креоли, или креолска култура, као на пример: креолски коњ, креолски хлеб итд. као и синоним за „национални“, као што је случај са Венецуелом, где је креол синоним за венецуелански/Венецуеланац, без обзира на расу. За Французе, термин креол је синоним за местике.

Често невољно исељени из свог првобитног дома, досељеници су били приморани да развију и креативно споје пожељне елементе из свог различитог порекла, да произведу нове варијанте друштвених, језичких и културних норми које су замениле претходне форме.[2][3][4] Овај процес, познат као креолизација,[1][5] карактерише брзи друштвени ток регуларизован у креолску етногенезу.

Етимологија и преглед[уреди | уреди извор]

Тројезични натписи на Кафе Креол на Зеленортским Острвима.

Енглеска реч creole[а] потиче од француске речи créole, која је заузврат дошла од португалског crioulo, деминутив од cria, што значи особа одгајана у својој кући. Cria потиче од criar, што значи „подићи или одгајати“, а сама потиче од латинског creare, што значи „направити, изнедрити, произвести, родити“;[6] — сама је извор енглеске речи „створити“.

У Луизијани, термин креолски се користи од 1792. да представља потомке родитеља афричког или мешовитог наслеђа, као и децу француског и шпанског порекла без мешања раса.[7][8][9] Његова употреба за описивање говорног језика почела је од 1879. године, а као придев од 1748. године.[6] У неким земљама шпанског говорног подручја, реч criollo се данас користи да опише нешто локално или врло типично за одређену латиноамеричку земљу.[10]

На Карибима, термин се широко односи на све људе, без обзира на њихову класу или порекло — Африканце, Источнoaзијce, Европљане, Индијце — који су део културе Кариба.[11] На Тринидадu се термин креолски користи за означавање свих Тринидађана осим оних азијског порекла. У Суринаму, термин се односи само на потомке поробљених Африканаца, а у суседној Француској Гвајани термин се односи на свакога, без обзира на боју коже, који је усвојио европски стил живота.[3][11]

У Африци, термин креолски се односи на било коју етничку групу формирану током европске колонијалне ере, са неком мешавином афричког и неафричког расног или културног наслеђа.[12] Креолске заједнице налазе се на већини афричких острва и дуж приобалних региона континента где су аутохтони Африканци први пут ступили у интеракцију са Европљанима. Као резултат ових контаката, појавило се пет главних креолских типова: португалски, афроамерички, холандски, француски и британски.[12]

Crioulos афричког или мешовитог португалског и афричког порекла на крају су довели до неколико етничких група у Зеленортским Острвима, Гвинеји Бисао, Сао Томе и Принсипу, Анголи и Мозамбику.[13] Маурицијански и сејшелски креоли који говоре француски су било афрички или су етнички мешани и христијанизовани. На Реуниону се термин креолски односи на све људе рођене на острву,[14] док је у Јужној Африци мешање робова из Источне Африке и Југоисточне Азије са холандским насељеницима касније довело до креолизованог становништва.[15] Фернандино креолски народи у Екваторијалној Гвинеји су мешавина Афро-Кубанаца са Еманципадима и ослобођених Африканаца који говоре енглески,[16] док су Америко-Либеранци и креолци из Сијера Леонеа настали мешањем афричких заробљеника са Афрокарибијцима и АфроАмериканцима.[17][18]

Сједињене Државе[уреди | уреди извор]

Алеутски мушкарац са Аљаском креолком на Алеутским острвима.
Креолка из Њу Орлеанса која носи традиционални тињон

Аљаска[уреди | уреди извор]

Аљашки креоли, који се понекад колоквијално називају „Криол“ на енглеском (од руског креол), јединствен су народ који је први пут настао мешањем сиберо-руских промишленика са алеутским и ескимским женама крајем 18. века и заузео истакнуто место у економији Руске Америке и Севернопацифичког обруча.[19][20][21][22]

Чесапишке колније[уреди | уреди извор]

Атлантски креолски језик је термин који је сковао историчар Ајра Берлин да би описао групу људи из Анголе и Централне Африке у 16. и 17. веку са културним или етничким везама са Африком, Европом, а понекад и са Карибима. Неки од ових људи стигли су у колоније Чесапик као чартер генерација робова током европске колонизације Америке пре 1660. Неки су живели и радили у Европи или на Карибима пре него што су дошли (или били транспортовани) у Северну Америку.[13] Примери таквих људи су Џон Панч и Емануел Дригус (његово презиме вероватно потиче од Родригеса). Такође, током раног насељавања колонија, деца рођена од имиграната у колонијама често су називана „креолцима“. Ово се чешће налази у колонијама Чесапик.[23]

Луизијана[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, речи „луизијански Креолци“ се односе на људе било које расе или њихове мешавине који потичу од колонијалних француских досељеника из Ла Луизијане и колонијалних шпанских досељеника из Луизијане (Нова Шпанија) пре него што је регион Луизијане постао део Сједињених Држава 1803. куповином Луизијане. Овај назив и етничка група потичу из сличне употребе, почевши од Кариба у 16. веку, што је разликовало људе рођене у француским, шпанским и португалским колонијама од разних новопридошлих рођених у њиховим домовинама које нису са Кариба. Неки писци из других делова земље погрешно су претпоставили да се термин односи само на људе мешовитог расног порекла, али ово није традиционална употреба у Луизијани.[7][8][9][24]

Луизијанци који потичу од француских Акадијаца из Канаде су такође Креоли у строгом смислу, и постоји много историјских примера људи пуног европског порекла и са акадским презименима, као што су утицајни Александар и Алфред Моутон,[25] који су експлицитно описани као „Креоли.“[26]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Webster's online etymological dictionary states the meaning of creole as a "person born in a country but of a people not indigenous to it," but also notes that the meaning varies according to local use.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Stewart, Charles (2016). Creolization history, ethnography, theory. Walnut Creek, CA: Left Coast Press. Walnut Creek, CA: Left Coast Press. стр. 1—25. ISBN 9781598742787. 
  2. ^ а б Cohen, Robin (2007). „Creolization and Cultural Globalization: The Soft Sounds of Fugitive Power”. Globalizations. 4 (3): 369—384. S2CID 54814946. doi:10.1080/14747730701532492. 
  3. ^ а б в Eriksen, T.H. (2020). Creolisation as a Recipe for Conviviality. In: Hemer, O., Povrzanović Frykman, M., Ristilammi, PM. (eds) Conviviality at the Crossroads. Palgrave Macmillan, Cham. https://doi.org/10.1007/978-3-030-28979-9_3 Архивирано 2023-03-20 на сајту Wayback Machine
  4. ^ Baron, Robert A., and Cara, Ana C. (2011). Creolization as Cultural Creativity. Jackson, MS: University Press of Mississippi. стр. 12—23. ISBN 9781617031069. 
  5. ^ „Creolization”. www.sciencedirect.com. Архивирано из оригинала 2022-06-20. г. Приступљено 2022-06-23. 
  6. ^ а б „creole | Origin and meaning of creole by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-05-01. г. Приступљено 2019-04-29. 
  7. ^ а б Dominguez, Virginia R. White by Definition: Social Classification in Creole Louisiana. New Brunswick: Rutgers University Press, 1986.
  8. ^ а б Dormon, James H. Louisiana's 'Creoles of Color': Ethnicity, Marginality, and Identity, Social Science Quarterly 73, No. 3, 1992: 615-623.
  9. ^ а б Eaton, Clement. A History of the Old South: The Emergence of a Reluctant Nation, third edition. New York: Macmillan, 1975.
  10. ^ „Criollo, criolla | Diccionario de la lengua española”. Архивирано из оригинала 2021-02-26. г. Приступљено 2022-06-14. 
  11. ^ а б „Creole”. www.britannica.com. Архивирано из оригинала 2022-06-27. г. Приступљено 2022-06-14. 
  12. ^ а б „Creoles of Africa”. www.geography.name. Архивирано из оригинала 2022-08-17. г. Приступљено 2022-06-14. 
  13. ^ а б Berlin, Ira (1. 4. 1996). „From Creole to African”. William and Mary Quarterly. 53 (2): 266. JSTOR 2947401. doi:10.2307/2947401. Архивирано из оригинала 31. 3. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2022. 
  14. ^ Robert Chaudenson (2001). Creolization of Language and Culture. CRC press. стр. 11. ISBN 978-0-203-44029-2. 
  15. ^ Markey, Thomas L. (1982). „Afrikaans: Creole or Non-Creole?”. Zeitschrift für Dialektologie und Linguistik. 49 (2): 169—207. ISSN 0044-1449. JSTOR 40501733. Архивирано из оригинала 2021-08-02. г. |archive-url= захтева |url= (помоћ). 
  16. ^ Glimpses of Africa, West and Southwest coast. By Charles Spencer Smith; A.M.E. Sunday School Union, 1895; p. 164
  17. ^ Murray, Robert P., Whiteness in Africa: Americo-Liberians and the Transformative Geographies of Race (2013). Theses and Dissertations--History. 23. https://uknowledge.uky.edu/history_etds/23 Архивирано 2022-06-14 на сајту Wayback Machine
  18. ^ Walker, James W (1992). „Chapter Five: Foundation of Sierra Leone”. The Black Loyalists: The Search for a Promised Land in Nova Scotia and Sierra Leone, 1783–1870Неопходна слободна регистрација. Toronto: University of Toronto Press. стр. 94–114. ISBN 978-0-8020-7402-7. , originally published by Longman & Dalhousie University Press (1976).
  19. ^ „Creoles in Alaska”. Архивирано из оригинала 2011-07-24. г. Приступљено 2010-07-30. 
  20. ^ „Creoles of Alaska – Kreol explores their fascinating history | International Magazine Kreol”. Архивирано из оригинала 2022-10-22. г. Приступљено 2022-04-12. 
  21. ^ „Alutiiq Word of the Week Archive - People - Creole”. [мртва веза]
  22. ^ „Featured Article: Creole Policy and Practice in Russian America – Center for the Study of the Pacific Northwest”. Архивирано из оригинала 2022-04-12. г. Приступљено 2022-04-12. 
  23. ^ Carol Berkin (јул 1997). First Generations: Women in Colonial America. стр. 9. ISBN 9780809016068. Архивирано из оригинала 2023-03-20. г. Приступљено 2016-10-03. 
  24. ^ Fowler, H.W. (1926) A Dictionary of Modern English Usage, Oxford University Press
  25. ^ Buman, Nathan. „Two histories, one future: Louisiana sugar planters, their slaves, and the Anglo-Creole schism, 1815-1865”. Архивирано из оригинала 2021-08-04. г. Приступљено 2019-07-23. 
  26. ^ Landry, Christophe. „Attakapas Post Spanish Militia Rolls, 1792” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Brasseaux, Carl A. Acadian to Cajun: Transformation of a people, 1803–1877 (Univ. Press of Mississippi, 1992)
  • Eaton, Clement. The Growth of Southern Civilization, 1790–1860 (1961) pp. 125–49, broad survey
  • Eble, Connie (2008). „Creole in Louisiana”. South Atlantic Review. 73 (2): 39—53. JSTOR 27784777. 
  • Paul d. Gelpi, Jr (2007). „Mr. Jefferson's Creoles: The Battalion d'Orléans and the Americanization of Creole Louisiana, 1803-1815”. Louisiana History: The Journal of the Louisiana Historical Association. 48 (3): 295—316. JSTOR 4234285. 
  • Landry, Rodrigue, Réal Allard, and Jacques Henry. "French in South Louisiana: towards language loss." Journal of Multilingual and Multicultural Development (1996) 17#6 pp: 442–468.
  • Stivale, Charles J. Disenchanting les bons temps: identity and authenticity in Cajun music and dance (Duke University Press, 2002)
  • Tregle, Joseph G. (1952). „Early New Orleans Society: A Reappraisal”. The Journal of Southern History. 18 (1): 20—36. JSTOR 2954790. doi:10.2307/2954790. 
  • Douglas, Nick (2013). Finding Octave: The Untold Story of Two Creole Families and Slavery in Louisiana. CreateSpace Independent Publishing Platform. 
  • Jacques Anderson, Beverly (2011). Cherished Memories: Snapshots of Life and Lessons from a 1950s New Orleans Creole Village. iUniverse.com. 
  • Malveaux, Vivian (2009). Living Creole and Speaking It Fluently. AuthorHouse. 
  • Kein, Sybil (2009). Creole: The History and Legacy of Louisiana's Free People of Color. Louisiana State University Press. 
  • Jolivette, Andrew (2007). Louisiana Creoles: Cultural Recovery and Mixed-Race Native American Identity. Lexington Books. 
  • Gehman, Mary (2009). The Free People of Color of New Orleans: An Introduction. Margaret Media, Inc. 
  • Clark, Emily (2013). The Strange History of the American Quadroon: Free Women of Color in the Revolutionary Atlantic World. The University of North Carolina Press. 
  • Dominguez, Virginia (1986). White by Definition: Social Classification in Creole Louisiana. Rutgers University Press. 
  • Hirsch, Arnold R. (1992). Creole New Orleans: Race and Americanization. Louisiana State University Press. 
  • Wilson, Warren Barrios (2009). Dark, Light, Almost White, Memoir of a Creole Son. Barrios Trust. 
  • laFleur II, John, Costello, Brian, Fandrich, Dr Ina (2013). Louisiana's French Creole Culinary & Linguistic Traditions: Facts vs Fiction Before and Since Cajunization. BookRix GmbH & Co. KG. 
  • Thompson, Shirley Elizabeth (2009). Exiles at Home: The Struggle to Become American in Creole New Orleans. Harvard University Press. 
  • Martin, Munro, Britton, Celia (2012). American Creoles: The Francophone Caribbean and the American South. Liverpool University Press. 
  • Bruce, Clint, ed. and trans. (2020). Afro-Creole Poetry in French from Louisiana's Radical Civil War–Era Newspapers: A Bilingual Edition. Historic New Orleans Collection. ISBN 9780917860799. 
  • Douglas, Nick (2013). Finding Octave: The Untold Story of Two Creole Families and Slavery in Louisiana. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 9781493522088. 
  • Jacques Anderson, Beverly (2011). Cherished Memories: Snapshots of Life and Lessons from a 1950s New Orleans Creole Village. iUniverse.com. ISBN 9781462003198. 
  • Malveaux, Vivian (2009). Living Creole and Speaking It Fluently. AuthorHouse. ISBN 9781467846486. 
  • Kein, Sybil (2009). Creole: the history and legacy of Louisiana's free people of color. Louisiana State University Press. ISBN 9780807126011. 
  • Jolivette, Andrew (2007). Louisiana Creoles: Cultural Recovery and Mixed-Race Native American Identity. Lexington Books. ISBN 9780739118962. 
  • Martin, Munro; Britton, Celia (2012). American Creoles: The Francophone Caribbean and the American South. Liverpool University Press. ISBN 9781846317538. 
  • Gehman, Mary (2009). The Free People of Color of New Orleans: An Introduction. Margaret Media, Inc. ISBN 9781508483670. 
  • Clark, Emily (2013). The Strange History of the American Quadroon: Free Women of Color in the Revolutionary Atlantic World. The University of North Carolina Press. ISBN 9781469607528. 
  • Dominguez, Virginia (1986). White by Definition: Social Classification in Creole LouisianaНеопходна слободна регистрација. Rutgers University Press. ISBN 9780813511092. 
  • Cossé Bell, Caryn (2004). Revolution, Romanticism, and the Afro-Creole Protest Tradition in Louisiana 1718-1868. Louisiana State University Press. ISBN 9780807141526. 
  • Anthony, Arthe A. (2012). Picturing Black New Orleans: A Creole Photographer's View of the Early Twentieth Century. University Press of Florida. ISBN 9780813041872. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]