Корални гребен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Корална острва.
Корални гребен

Корални гребен је структура у облику гребена у мору, коју творе жарњаци и која с временом постане довољно велика да има значајан еколошки и физички утицај на своју околину. То су највеће структуре изграђене од живих организама на свету. Укупна површина коралних гребена износи 600.000 km², а на Малдивима се гребени издижу до 2.200 метара изнад морског дна.

Корални гребени су претежно изграђени од корала из групе Scleractinia, али у изградњи гребена суделују и ватрени корали (Millepora), као и плави корали (Heliopora coerulea) у тропском Индопацифику. Scleractinia могу опстати од великих дубина до плићака, све до површине мора. Они током много векова изграђују структуру гребена од својих скелета састављених од калцијум карбоната.

Корални гребени су комплексни морски екосистеми. Они су биотоп (подручје живота) биоценозе (заједнице живих бића) која се састоји од биљака и животиња, на пример црва, шкољки, сунђера, бодљокошца и ракова. Корални гребени имају значајну улогу као „одгајалишта“ за потомке риба које настањују отворена мора.

Корално острво настаје кроз дуготрајне промене нивоа воде. Будући да корални гребен може расти само до морске површине, каснијим спуштањем нивоа воде или издизањем дна настаје једно или више острва, обично у облику атола.

Већина корала који граде коралне гребене живи у мутуалистичком односу са посебном врстом фотосинтетичке алге Zooxanthelle. Алга добија материје за фотосинтезу од корала, као и место за живот, а истовремено га снабдевајући неопходним једињењима за живот, глукозом, аминокиселинама, глицеоролом. Корали својом метаболичком активношћу усложњавају ова проста једињења чиме добијају материал за обављање свих животних функција.[1] Улога Zooxanthelle је да обезбеђују непрекидно кружење материја.[2] Боја корала долази, у ствари, од алги, чинећи корале јединственим екосистемом.

Корали су врло продуктивни екосистеми и битни су, не само за врсте којима су станиште, већ и за човека. Да су корали од великог еколошког значаја, указују следеће чињенице:

  • Риболов – за скоро четвртину свих светских риба, корални гребени су станиште. Од присуства корала зависи колико ће бити квалитетно одгајене рибе које се касније лове и чине основно средство за бројне животне заједнице људи у светском приобаљу.
  • Туризам – због свог предивног изгледа, основа су туризма који омогућава изванредну зараду. Добрим еколошким менаџментом је могуће учинити ова места одрживим, да се туризам развија без угрожавања корала.
  • Заштита обала – гребени физички штите обалу од таласа током невремена. Осим тога, спречавају ерозију тла, поплаве и уништавања материјалне имовине на обали, чиме се штеде значајна новчана средства.[3]

Уроженост коралних гребена[уреди]

Сви морски организми који који имају кречњачке скелетне делове користе карбонатни јон за изградњу скелета који им је једино доступан у форми[4]: CO32-

Глобално загревање које је узело маха у свим областима и сферама живота, показало је своје негативне ефекте и у мору. Један од гасова који доприносе глобалном загревању је угљен-диоксид CO2, који је у гасовитом облику, али у води се раствара и гради угљену киселину:

CO2 + H2O H2CO3 H+ + HCO3-

Разни су начини да се повећава количина CO2 у ваздуху, а неминовно и у океанима. Како се повећава ниво водониковикових услед једноставне хемијске реакције, повећава се и киселост, али долази и до још једне, кључне у овом случају реакције, а то је:

H+ + CO32- HCO3-

Закључак је да се повећавањем концентрације водоникових јона у води, уклања једина доступна форма угљениковог једињења за корале, тј. карбонатни јон, чиме ови организми немају материјал да граде своје љуштуре. Такође, велике количине енергије троше да би се дошли до слободноg карбонатног јона, а онда немају хране да граде своје тело, те остају мањих димензија, а истовремено и лак плен.

Према неким истраживањима, број коралних гребена је у последњих тридесет година преполовљен, што је алармантно.[5] Последице ће бити несагледиве не само по морски живот, већ и морске обале као и за локалне заједнице које живе од мора. Претпоставка је да ће до 2100. године киселост мора бити 170 пута већа него што је то било пре индустријске револуције.

Решење[уреди]

Једно од предложених решења за заштиту корала, било је од једне студенткиње која је дизајнирала вештачки корал.[6] Наиме, корал који се убаци међу колоније је дизајниран тако да полако испушта хемијска једињења која ће се ослобађати у води и врштити реакцију неутрализације, тачније повећаваће pH вредност, чиме ће доступна количина угљене киселине бити доољна да се корали опораве и наставе нормално своје животне процесе. Постоје подаци који указују на то да ће, ако се настави са загађивањем, овим темпом, корали могли у потпуности нестати до 2100. године. Последице су несагледиве.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Zooxanthellae… What's That?”. NOS Education. Приступљено 1. 4. 2017. 
  2. Allot, Andrew; Mindorf, David (2015). Biology course companion (2015 изд.). Oxford University Press. стр. 238. ISBN 978-0-19-839211-8. 
  3. „Coral reefs: importance”. WWF Global. 
  4. IB Biology Course Book: Oxford IB Diploma Programme (2014 изд.). OxfordmUniveersity Press. стр. 248. ISBN 978-0-19-839211-8. 
  5. „Half of Great Barrier Reef Lost in Past 3 Decades”. Live Sciencec. Приступљено 1. 4. 2017. 
  6. „Izum za spas koralnih grebena”. VOA. Приступљено 1. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди]