Ђорђе Генчић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 39: Ред 39:
* [http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom02.pdf Српски биографски речник, том 2, Матица српска, Нови Сад, 2006. године]
* [http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom02.pdf Српски биографски речник, том 2, Матица српска, Нови Сад, 2006. године]
* [http://www.toozajecar.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=45&Itemid=40 Туристичка организација града Зајечара]
* [http://www.toozajecar.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=45&Itemid=40 Туристичка организација града Зајечара]
* [http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1450-605X0405135K Александар Кадијевић, Драгиња Маскарели: О архитектури Генчићеве куће], Наслеђе, број 5, 2004. године


{{DEFAULTSORT:Генчић, Ђорђе}}
{{DEFAULTSORT:Генчић, Ђорђе}}

Верзија на датум 31. децембар 2013. у 10:39

Ђорђе А. Генчић
Лични подаци
Датум рођења4. новембар 1861.
Место рођењаВелики Извор, Зајечар, Кнежевина Србија
Датум смрти19. октобар 1938.
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
НародностСрбин
Политичка каријера
Политичка
странка
Либерална странка

Ђорђе А. Генчић (Велики Извор, Зајечар, 4. новембар 1861Београд, 19. октобар 1938) је био индустријалац, власник рудника, министар унутрашњих послова у време краља Александра Обреновића, политички „вођа“ завере против краља Александра и градоначелник Ниша (1894—1899).

Рођен је у богатој и угледној породици. После завршене средње школе у Зајечару и Београду одлази у Беч где студира економске науке, а касније у Русију, где студира војне науке. По повратку радио је у Нишу као управник града (градоначелник). Био је оштар противник женидбе краља Александра Обреновића са грађанком Драгом Машин. Због јавне осуде овог брака и политичких расправа Генчић је био осуђен на седам година затвора, од чега је одслужио једну.

Кућа у којој је живео, данас музеј Николе Тесле

Био је веома важна личност током завере везане за мајски преврат. Након образовања нове владе под Карађорђевићима био је министар народне привреде, али се убрзо повукао. Током балканских ратова и Првог светског рата био је дописник руских листова у српској војсци.

Умро је у Београду 1938. године.

У његовој породичној кући смештен је Музеј Николе Тесле.

Литература

  • Истпрока Ниша II, Ниш, 1984.

Спољашње везе