Црквена Водица — разлика између измена
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q13043885 |
|||
Ред 20: | Ред 20: | ||
== Основна школа == |
== Основна школа == |
||
Паралелно са образовањем у Обилићу, развијало се школство и у околним селима. Црквена Водица , село надомак Обилића, имало је школу од [[1931]]. године, али се, према причању мештана, настава у Црквеној Водици одвијала и раније, још од [[1924]]. године, по приватним кућама. Први ђаци из овог села који су наставили школовање у Гимназији у [[Приштина|Приштини]] били су Боривоје Митровић, Спира Милошевић, Павле Столић и Павле Ђорђевић. Настава се у Црквеној Водици одвијала у кући Стојка Столића, а затим у кући Јована Марковића, иначе тадашњег председника [[Општина Косово Поље|општине Косово Поље]]. Године [[1928]]. почела је градња школске зграде, а завршена је 1931. Основну школу у Црквеној Водици похађали су ђаци из [[Добро Село|Доброг Села]], [[Лесковчић]]а, Ада, |
Паралелно са образовањем у Обилићу, развијало се школство и у околним селима. Црквена Водица , село надомак Обилића, имало је школу од [[1931]]. године, али се, према причању мештана, настава у Црквеној Водици одвијала и раније, још од [[1924]]. године, по приватним кућама. Први ђаци из овог села који су наставили школовање у Гимназији у [[Приштина|Приштини]] били су Боривоје Митровић, Спира Милошевић, Павле Столић и Павле Ђорђевић. Настава се у Црквеној Водици одвијала у кући Стојка Столића, а затим у кући Јована Марковића, иначе тадашњег председника [[Општина Косово Поље|општине Косово Поље]]. Године [[1928]]. почела је градња школске зграде, а завршена је 1931. Основну школу у Црквеној Водици похађали су ђаци из [[Добро Село|Доброг Села]], [[Лесковчић]]а, [[Ада|Ада]], [[Г.Грабовца|Г.Грабовца]] и засеока Јанине Воде.<ref>књига ''Општина Обилић''издавач Скупштина Општине Обилић Милоша Обилић бб, Обилић 1998</ref> |
||
Од [[1999]]. године у селу се налази мултиетничка [[основна школа]], која носи два назива, један на српском Основна школа „[[Доситеј Обрадовић]]“, а други на албанском језику „Fazli Grejćuevči“, што преставља редак успешан пример суживота и [[толеранција|толеранције]]. Наставно особље и деца користе исте просторије, а у подне се обавља примопредаја. Ради избегавања инцидената, на зидовима школе нису постављена никаква обележја.<ref>[http://www.alo.rs/vesti/reportaza-srbija/albanci-i-srbi-pohadaju-istu-skolu-na-kosovu/6069 Ало: 06. 12. 2012.], Приступљено 9. 2. 2013.</ref><ref>[http://www.telegraf.rs/vesti/445884-skola-tolerancije-za-srbe-je-dositej-a-za-albance-fazil Телеграф: Школа толеранције - За Србе је Доситеј, а за Албанце Фазил, 7. 12. 2012.], Приступљено 9. 2. 2013.</ref> |
Од [[1999]]. године у селу се налази мултиетничка [[основна школа]], која носи два назива, један на српском Основна школа „[[Доситеј Обрадовић]]“, а други на албанском језику „Fazli Grejćuevči“, што преставља редак успешан пример суживота и [[толеранција|толеранције]]. Наставно особље и деца користе исте просторије, а у подне се обавља примопредаја. Ради избегавања инцидената, на зидовима школе нису постављена никаква обележја.<ref>[http://www.alo.rs/vesti/reportaza-srbija/albanci-i-srbi-pohadaju-istu-skolu-na-kosovu/6069 Ало: 06. 12. 2012.], Приступљено 9. 2. 2013.</ref><ref>[http://www.telegraf.rs/vesti/445884-skola-tolerancije-za-srbe-je-dositej-a-za-albance-fazil Телеграф: Школа толеранције - За Србе је Доситеј, а за Албанце Фазил, 7. 12. 2012.], Приступљено 9. 2. 2013.</ref> |
Верзија на датум 25. март 2014. у 16:15
Црквена Водица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Косовски |
Општина | Обилић |
Становништво | |
— 2011. | 503 |
— густина | 80/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 40′ 24″ С; 21° 03′ 14″ И / 42.67333° С; 21.05389° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 38212 |
Позивни број | +38138 |
Црквена Водицаје насељено место у општини Обилић на Косову и Метохији. Налази се на левој обали реке Ситнице, у подножју Чичавице, на километар североисточно од угљенокопа „Косово“. Црквена Водица се састоји из три насеља: Брдско, Старо Корито и Јанина Вода. Ранији назив села је био Црвена Водица. Под тим именом су у неколико махова уписани у Девички катастих од 1763 год. до 1780. године, Срби житељи села Црвене и Цареве Водице као дародавци манастира Девича. У селу постоје остаци старе цркве и старо српско гробље са каменим крстачама ранијег српског насеља. На гробљу је подигнута скромна зграда за давање подушја.[1][2]
Становништво
Основна школа
Паралелно са образовањем у Обилићу, развијало се школство и у околним селима. Црквена Водица , село надомак Обилића, имало је школу од 1931. године, али се, према причању мештана, настава у Црквеној Водици одвијала и раније, још од 1924. године, по приватним кућама. Први ђаци из овог села који су наставили школовање у Гимназији у Приштини били су Боривоје Митровић, Спира Милошевић, Павле Столић и Павле Ђорђевић. Настава се у Црквеној Водици одвијала у кући Стојка Столића, а затим у кући Јована Марковића, иначе тадашњег председника општине Косово Поље. Године 1928. почела је градња школске зграде, а завршена је 1931. Основну школу у Црквеној Водици похађали су ђаци из Доброг Села, Лесковчића, Ада, Г.Грабовца и засеока Јанине Воде.[3]
Од 1999. године у селу се налази мултиетничка основна школа, која носи два назива, један на српском Основна школа „Доситеј Обрадовић“, а други на албанском језику „Fazli Grejćuevči“, што преставља редак успешан пример суживота и толеранције. Наставно особље и деца користе исте просторије, а у подне се обавља примопредаја. Ради избегавања инцидената, на зидовима школе нису постављена никаква обележја.[4][5]
Извори
- ^ Атанасије Јевтић, Задужбине Косова - Споменици и знамења српског народа, стр. 541, Богословски факултет-Београд
- ^ Вечерње новости: Нема живота у логорима, М. З. Р - П. В, 21. 2. 2008., Приступљено 9. 2. 2012.
- ^ књига Општина Обилићиздавач Скупштина Општине Обилић Милоша Обилић бб, Обилић 1998
- ^ Ало: 06. 12. 2012., Приступљено 9. 2. 2013.
- ^ Телеграф: Школа толеранције - За Србе је Доситеј, а за Албанце Фазил, 7. 12. 2012., Приступљено 9. 2. 2013.