Косовски управни округ
| Косовски управни округ | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Косово и Метохија |
| Историјске области | Косово |
| Админ. центар | Приштина (од 1946 до 1999) Грачаница (од 1999 до 2023) |
| Становништво | 1991. |
| — број ст. | 672.292 |
| Општине и градови | 9 + 1 град |
Косовски управни округ је управни округ у административном систему Републике Србије, на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Званично седиште округа налази се у граду Приштини, али окружна управа је почевши од 1999. године измештена и потом се налазила у оближњој Грачаници.
Косовски округ обухвата општине:
- Град Приштина место Приштина
- Општина Глоговац место Глоговац
- Општина Качаник место Качаник
- Општина Косово Поље место Косово Поље
- Општина Липљан место Липљан
- Општина Обилић место Обилић
- Општина Подујево место Подујево
- Општина Урошевац место Урошевац
- Општина Штимље место Штимље
- Општина Штрпце место Штрпце
Историја
[уреди | уреди извор]
Након ослобођења од османске власти (1912) и укључивања у састав Краљевине Србије, на ширем подручју Косовског поља и Косовског Поморавља формиран је Приштински округ, који је такође називан и Косовским округом, а седиште окружног начелства налазило се у Приштини. Новостворени округ обухватао је четири среза: Гњилански, Грачанички, Лабски и Неродимски. Такво стање задржано је и за време Краљевине СХС, све до 1922 године, када је подручје Косовског округа подељено између новостворених области, Косовске и Врањске. Наредна административна промена извршена је 1929. године, када су сва та подручја подељена између новостворених бановина, Моравске и Вардарске, а такво стање задржано је све до 1941. године. За време Другог светског рата, окупатори су 1941. године установили Приштинску префектуру, која је функционисала све до ослобођења 1944. године.[1][2][3]
Данашњи Косовски округ установљен је уредбом Владе Републике Србије од 29. јануара 1992. године,[4] која је прописивала делокруг и начин вођења разних послова државне управе, које министарства обављају изван својих седишта, у окрузима као подручним огранцима државне власти. Према тој уредби, Косовски округ је обухватао Град Приштину и осам општина: Глоговац, Качаник, Косово Поље, Липљан, Обилић, Подујево, Урошевац и Штимље. Накнадно је Косовском округу прикључена и Општина Штрпце, која је средином исте године (1992) издвојена из састава Призренског округа.[5] Према уредби Владе Републике Србије од 23. фебруара 2006. године, сви окрузи су променили назив у управни окрузи.[6]
На подручјима која улазе у састав Косовског округа, кретање укупног броја становника било је обележено убрзаним порастом: 394.874 (1971), 525.796 (1981), 672.292 (1991). Током новије историје, првобитни етнички и верски састав становништва на том простору знатно се променио, тако да након исељавања и протеривања Срба и припадника других народа, велику већину становништва на подручју Косовског округа данас чине Албанци.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Љушић 2001.
- ^ Димић 2001.
- ^ Ристановић 2012, стр. 171-194.
- ^ Уредба о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 3/1992)
- ^ Уредба о измени Уредбе о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 36/1992)
- ^ Уредба о управним окрузима (Службени гласник Републике Србије, бр. 15 од 27. фебруара 2006. године)
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Гинић, Иванка (1955). Административно-територијалне промене у НР Србији од 1834-1954 године (PDF). Београд: Завод за статистику НР Србије. Архивирано из оригинала 07. 06. 2021. г. Приступљено 20. 05. 2025.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ристановић, Петар (2012). . „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина: гласник. 32: 171—194. Архивирано из оригинала 02. 06. 2020. г. Приступљено 20. 05. 2025.
