Зграда Управе фондова у Београду — разлика између измена
Disambiguated: Зоран Петровић → Зоран Б. Петровић (архитекта) using Dab solver |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
== Историјат == |
== Историјат == |
||
По пројекту архитеката [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]] и [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]], зграда је подигнута [[1903]]. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде [[Народна банка (зграда)|Народне банке]] из [[1889.]] године. Проширена је [[1930.]] године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]], после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из [[1964]]–[[1966]]. према нацртима архитеката [[Александар Дероко|Александра Дерока]], [[Петар Анагности|Петра Анагностија]] и [[Зоран Б. Петровић (архитекта)|Зорана Петровића]], враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја. |
По пројекту архитеката [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]] и [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]], зграда је подигнута [[1903]]. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде [[Народна банка (зграда)|Народне банке]] из [[1889|1889.]] године. Проширена је [[1930|1930.]] године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]], после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из [[1964]]–[[1966]]. према нацртима архитеката [[Александар Дероко|Александра Дерока]], [[Петар Анагности|Петра Анагностија]] и [[Зоран Б. Петровић (архитекта)|Зорана Петровића]], враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја. |
||
== Архиктетура == |
== Архиктетура == |
||
Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената.Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита. |
Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената.Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита. |
||
Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. |
Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. |
||
Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић. |
Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић. |
||
Ред 40: | Ред 40: | ||
* [[Споменик културе од великог значаја]] |
* [[Споменик културе од великог значаја]] |
||
* [[Народни музеј (Београд)]] |
* [[Народни музеј (Београд)]] |
||
* [[Трг Републике (Београд)]] |
* [[Трг републике (Београд)|Трг Републике (Београд)]] |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Србија|Београд}} |
{{портал|Србија|Београд}} |
||
* {{СК-САНУ|Линк=723|Име=Зграда Управе фондова}} |
* {{СК-САНУ|Линк=723|Име=Зграда Управе фондова}} |
||
*[http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] |
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] |
||
*[http://www.heritage-db.org/eng/nkd/lista Непокретна културна добра] |
* [http://www.heritage-db.org/eng/nkd/lista Непокретна културна добра] |
||
*[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] |
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] |
||
{{НКДС-нав}} |
{{НКДС-нав}} |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]] |
[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]] |
||
Ред 56: | Ред 58: | ||
[[Категорија:Туристичке атракције у Београду]] |
[[Категорија:Туристичке атракције у Београду]] |
||
[[Категорија:Градска општина Стари град (Београд)]] |
[[Категорија:Градска општина Стари град (Београд)]] |
||
⚫ | |||
⚫ |
Верзија на датум 14. април 2014. у 22:57
Зграда Управе фондова | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Време настанка | 1903. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Зграда Управе фондова се налази у Београду, на Тргу Републике, представља споменик културе од великог значаја. [1] Од 1952. године зграду користи Народни музеј у Београду.
Историјат
По пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, зграда је подигнута 1903. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. године. Проширена је 1930. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у Другом светском рату, после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из 1964–1966. према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.
Архиктетура
Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената.Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита. Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.
Референце
Види још
- Списак споменика културе у Београду
- Споменик културе од великог значаја
- Народни музеј (Београд)
- Трг Републике (Београд)
Спољашње везе
- „Зграда Управе фондова — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Непокретна културна добра
- Листа споменика