Рзав — разлика између измена

Рзав
Рзав
Опште информације
Слив	Црноморски
Водоток
Ушће	Дрина
Географске карактеристике
Држава/е	Србија, БиХ
Област	Република Српска
Насеља	Вишеград
Притоке	Јадар и Тишћа
Река на Викимедијиној остави

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. мај 2014. у 07:11

Рзав је река у Србији и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду. Пролази кроз много клисура и кањона, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.

2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.

Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.

Види још

Литература

Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6

Спољашње везе

@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 | ушће     = [[Дрина]]
 | области  = [[Република Српска]]
-| земље    = [[Србија]], [[БиХ]]
+| земље    = [[Србија]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]
 | притоке  = [[Јадар (река у Републици Српској)|Јадар]] и [[Тишћа (ријека)|Тишћа]]
-| слив     = [[Црно Море|Црноморски]]
+| слив     = [[Црно море|Црноморски]]
 | градови  = Вишеград
 | пловност =
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 . године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
-Река Рзав тече и поред [[Добрун]]а, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од [[Медитеран]]а до централног [[Балкан]]а. У другој половини [[14. век]]а саграђен је [[манастир Добрун]] који и данас постоји. Специфичан је по [[фреска]]ма из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из [[13. век]]а.
+Река Рзав тече и поред [[Добрун]]а, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од [[Средоземно море|Медитерана]] до централног [[Балканско полуострво|Балкана]]. У другој половини [[14. век]]а саграђен је [[манастир Добрун]] који и данас постоји. Специфичан је по [[фреска]]ма из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из [[13. век]]а.
 == Види још ==