Потајница (биљка)
| Потајница | |
|---|---|
_(14595321467).jpg)
| |
| Ботаничка илустрација врсте | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. squamaria
|
| Биномно име | |
| Lathraea squamaria | |
| Синоними[1] | |
| |
Потајница (Lathraea squamaria), је вишегодишња паразитска биљка из породице воловотки (Orobanchaceae),[а] једина је врста из овог рода која се може наћи у нашим шумама. Назив рода потиче од грчке речи латхраиос (скривен, потајан) јер је већи део стабла у земљи, а на површину избија само цваст.[3]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
У роду Lathraea налази се пет врста, које расту у умереним подручјима Европе и Азије. Потајница је једина врста овог рода која расте код нас.[4]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Потајница је вишегодишња, зељаста, паразитска биљка без зелених листова. Ризом је гранат, меснат, обилно покривен белим љуспама распоређеним у четири реда, које затварају шупљину ризома. Корен је гранат у доњем делу и обухвата корен биљаке домаћина, извлачећи хранљиве материје. Стабло је усправно, високо 10-25 цм, дебело и сочно. Боје је ружичасто црвене, ређе бело. Покривено је многобројним пљоснатим, бледим, наизменично распоређеним љуспама.[3] Надземни део појављује се у рано пролеће.[4]
Цветови су ружичасто црвене боје, на петељкама, скупљени у густе, гроздасте цвасти, сви окренуту на једну страну. Приперци су љуспасти, меснато задебљали, ружичасте боје, јајасти или затупасто ромбични, цели по ободу. Чашица је звонастог облика, до половине подељена на 4-5 зубаца дугих 7-8 мм, покривених жлездастим длакама. Kруница је два пута дужа од чашице, дуга 15-17 мм, двоусната. Горња усна је недељена, црвене боје, а доња неједнако трорежњевита, беличаста, средњи режањ покрива бочне. Цвета у априлу и мају месецу. Семе је мало, грубо мрежасто наборано.[3]
Услови станишта[уреди | уреди извор]
Потајница расте у влажним листопадним храстово-грабовим и буковим шумама. Паразитира на корењу различитих врста дрвећа и жбуња, најчешће на букви, лески и јови.[4][3]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ У ранијим класификацијама већина родова из породице воловотки сврставана је у породицу зевалица Scrophulariaceae,[2] па се и данас у литератури може наћи ова подела.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Lathraea squamaria L.”. The Plant List. Архивирано из оригинала 10. 07. 2019. г. Приступљено 18. 4. 2017.
- ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 6. 7. 2013.
- ^ а б в г Savić, Dragiša. „Lathraea squamaria”. BioRaS. Архивирано из оригинала 20. 04. 2017. г. Приступљено 19. 4. 2017.
- ^ а б в „potajnica”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 19. 4. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Molnar, Bojana. „Vodnjača, potajnica, vilina kosica”. Biologija za osnovce. Приступљено 20. 4. 2017.
- „Potajnica (Lathraea squamaria) - fotografije”. BVO. Приступљено 20. 4. 2017.
- Salkić, Behija. „Biljni paraziti - inteligentni neželjeni podstanari”. Biologija. Приступљено 20. 4. 2017.