Пролапс дволистног залистка

С Википедије, слободне енциклопедије
Пролапс дволистног залистка
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностКардиологија
МКБ-10I34.1
МКБ-9-CM394.0, 424.0
OMIM157700
DiseasesDB8303
MedlinePlus000180
eMedicineemerg/316
Patient UKПролапс дволистног залистка
MeSHD008945

Пролапс дволистног залистка (ПДЗ) или пролапс митралне валвуле (лат. prolapsus valvulae mitralis) клинички је синдром који се карактерише систолним избочењем или делимичним извртањем једног или оба листића дволистног залистка (валвуле) или митралног ушћа у леву срчану преткомору. Као последица пролапса може настати враћања крви у леву преткомору, или тзв. митрална регургитација, приликом контракције, тј. систоле леве коморе. Како регургитација може бити мањег или већег степена, она хемодинамски одређује тежину болести. У највећем броју случајева степен регургитације крви је незнатан, али током година, због хроничних променама на залистцима, стање може да се погорша и да клиничка слика има класични облик митралне инсуфицијенције. Пролапс може бити примарни (пролиферација везивног ткива самог листића) или секундарни (руптура, тј пуцање тендинозних хорди папиларног мишића). Прави узрок пролапса дволистног залистка није познат, упркос дугогодишњим истраживањима, тако да је његова симптоматологија и значај и даље контроверзан. Може бити; наследно изазван, или може бити у склопу опште слабости везивног ткива, како и код особа са Марфановим синдромом и кардиомиопатијом. У млађем животном добу чешће се јавља код жена, а у познијим годинама, један је од симптома у склопу других болести срца код оба пола, мада се нешто чешће јавља код особа мушког пола.[1]

Синдром је најчешже праћен клиничком сликом лупања срца, бола у грудима, диспнејом, анксиозншћу и паником.[2][3] Упркос скромној симптоматологији и нејасној етиологији болесници са пролапсом дволистног залистка су под ризиком од срчане аритмије ендокардитиса, можданог удара, и изненадне смрти. Болест је такође повезан са мигреном (посебно мигреном са ауром),[4] аутоимуним болестима,[5] и идиопатским изненадним губитком слуха.[6]

Ехокардиографски налаз има кључну улогу за постављање дијагнозе, одређивање локализације захваћених сегмената и процену обима болести. Такође, омогућава идентификацију болесника са највећим ризиком за појаву компликација и пружа валидне податке за доношење одлуке о хируршкој реконструкцији дволистног залистка.[7]

Историјат[уреди | уреди извор]

Историјску прекретницу у разумевању и дијагностици пролапса дволистног залистка (ПДЗ) имало је увођењем тродимензионалне ехокардиографије. Левин и сар.[8][9] указали су, да дволистни (митрални) прстен није раван, већ да је седластог облика, при чему су највиши делови постављени напред и позади, тако да изглед прстена и положај листића дволистног (митралног) залистка зависе од равни пресека.

У ствари, на парастернумском уздужном пресеку митрални листићи се спајају нормално испод прстена, а на апексном пресеку са четири шупљине у нивоу или лако изнад нивоа прстена, што је довело до тога да се овај пресек више не користе код постављања дијагнозе ПДЗ. Погрешно је, према томе, поставити дијагнозу ако се само на апексном пресеку са четири шупљине види проминирање листића у леву преткомору, посебно ако се оба листа подједнако крећу. Уколико један лист пролабира више него други, дијагноза је извеснија.[10]

Идеја о стварању истраживачког простора, у коме би неуралне мреже имале централну улогу у детекцији и класификацији болести срца, покренута је почетком деведесетих година. Већина студија је била концентрисана на евалуацију и процесирање ЕКГ сигнала. Спектрални приказ сигнала био је уведен пре више од 50 година. С обзиром да није била могућа брза обрада сигнала, био је напуштен у корист стандардног фонокардиограма. Фоно-спектрографске анализе су предмет обновљеног истраживачког интереса у последњих 10 година.

Анатомија[уреди | уреди извор]

Срчана ушћа су отвори помоћу којих преткоморе комуницирају са коморама. На овим ушћима се налази валвуларни апарат (срчани залисци), који спречавају враћање крви из комора у преткоморе. На десном преткоморно-коморном ушћу је тролистни (трикуспидални) залистак лат. valvula tricuspidalis, а на левој дволистни (митрални) залистак (лат. valvula mitralis).

Дволистни залистак који због сличности са бискуповом митром носи назив митрална валвула (лат. valvula mitralis), омогућава кисеоником обогаћеној крви да из плућа преко леве преткоморе пређе у леву комору. Састоји се од два залистка; једног вентралног или аортног (А1,2,3) и једног задњег (P1,2,3), два припадајућа папиларна мишића лат. mm. papillares), митралног анулуса, и потпорних структура сечаног мишића леве коморе, леве преткоморе и зодова аорте.

Листићи дволистног залистка, према Карпентијеру, подељени су на сегменте.[11][12] Према тој подели задњи листић подељен је на три анатомски видљива сегмента: латерални (P1) који је поред антеролатералне комисуре и аурикуле леве преткоморе, медијални (P3) који је уз постеромедијалну комисуру и међукоморску преграду и средњи (P2) (који је најчешће промењен). Предњи листић дволистног залистка је ради лакшег описивања подељен (као и задњи), на три сегмента: латерални, средњи и медијални (видети горњу слику). Често се уз ових шест сегмената додају још два који одговарају предњој и задњој комисури.[13]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Учесталост пролапса дволистних залистка (ПДЗ) идентификован ехокардиографијом на глобалном нивоу, идентична је оном у Сједињеним Америчким Државама и иѕноси 3-4% у општој популацији. На обдукцијама ПДЗ се открива у 7% аутопсија.

Морбидитет/морталитет

У принципу, пролапс дволистног залистка (ПДЗ) је у почетној фази бенигни поремећај, тако да је код већине случајева, прогноза одлична. Међутим, ПДЗ код већине изолованих случајева митралне регургитације може бити узрокована, у 90% случајева руптуром тендинозних хорди, у 40% срчаним ударом (код млађих болесника), и у 10-15% случајева код болесника са ендокардитисом.[14]

Митрална регургитација један је од најзначајнији фактор ризика за настанак компликације (на пример, изненадне смрт, можданог удара, ендокардитиса, преткоморске и коморске аритмија.[15][16] Болесници чији ехокардиограм показује абнормалну анатомију залистака, као и особе старији од 45 година, под повећаним су ризиком за развој митралне регургитације.

Изненадна срчана смрт код ПДЗ, према досадашњим студијама, износи мање од 2%, са годишњом стопом морталитета < 1%. Ризик од изненадне смрти ко ПДЗ је недавно процењен на 0,1%.[17]

Расне и полне разлике

Преваленција ПДЗ је слична између различитих етничких група.[18]

Мушко:женски однос преваленције ПДЗ је приближно 3 : 1. Мушкарци имају већи ризик да оболе од ПДЗ од жена због чешће појаве; ендокардитиса, задњег пролапса залистака, задебљања залстака, тешке регургитација, а чешће да се и подвргавају операцији дволистне (митралне) валвуле.[19]

Животна доб

Средња животна доб у којој се јавља ПДЗ је између 10 и 16 (или у распону 6−19) године живота, са апсолутном доминацијом код деце женског пола (женско:мушки однос је 5: 1). Болест се ретко јавља пре периода адолесценције, а у адолесценцији учесталост је већа највероватније због наглог раста детета и утицаја неурохормоналних фактора у узнапредовалом пубертету. Иако се ПДЗ сматра урођеном болешћу, ехокардиографски налаз код новорођенчади је негативан.[20]

ПДЗ се у зрелој животној доби обично открива између 40−60 године живота у 3−4% случајева код здраве популације.

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Пролапс дволистног залистка (ПДЗ) је патолошка дислокација сегмента или целог задњег и/или предњег дволистног (митралног) залиска током систоле кроз раван митралног анулуса у простор леве предкоморе, што доводи до поремећаја у коаптацији и могуће митралне регургитације.

Карактеристичан аускултаторни налаз је мезосистолни клик и касни систолни шум који настаје услед касне систолне или холосистолне регургитације. Удруженост ПДЗ са палпитацијама, атипичним болом иза грудне кости, синкопом, замором и анксиозношћу означава се као синдром пролапс дволистног залистка. Исхемијска миокардиопатија и хипертрофична миокардиопатија су потенцијални секундарни узроци пролапса митралне валвуле.

Пролапс чешће захвата само један листић, а доплером се види млаз у супротном правцу од захваћеног листића. У тежим облицима болести измењена су оба листића, па се млаз митралне регургитације пружа средином леве преткоморе или има више млазева. Ови болесници чешће имају компликације, промене у другим деловима кардиоваскуларног система, раније се оперишу и код њих се најчешће залистак не може реконструисати, већ се замењује вештачким.[21]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничком сликом пролапса дволистног залистка домнирају следећи симптоми и знаци:

  • Поремећаји срчаног ритма; тахикардија (убрзан рад срца), лупање и прескакање срца (палпитације), аритмија (неправилан рад срца)
  • Вртоглавица, несвестица, напад панике, анксиозни поремећаји и нервоза, малаксалост, тегобе у напору и умор, стенокардија (осећај притиска у грудном кошу). Ови симптоми најчешће настају као последица дисфункције аутономног нервног система.
  • Промене на грудном кошу и непцу. Ова срчана мана може да буде удружена и са деформитетима грудног коша (пектус екскаватус), равним леђима, појавом готског непца (у склопу Марфановог синдрома).

У случајевима пролапса митралне валвуле код којих се јавља и регургитација (враћање крви у леву преткомору ван нормалног циклуса) може се јавити изразити умор, задиханост код лежања на леђима (ортопнеја) и прогресивна срчана инсуфицијенција.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Рана дијагноза ПДЗ је од посебног значаја за превенцију компликација, и поставља се на основу клиничке слике, аускултација, електрокардиографских промена, ангиографије и ехокардиографија, транстораксна и трансезофагусне, које је камен темељац у дијагностици.[22] Ефикасност постављања дијагнозе може бити знатно унапређена коришћењем компјутерски подржане аускултације која може да обезбеди поуздану дијагнозу већ у раној фази болести и редукује број пацијената који се упућују на кардиолошке експертизу.

Терапија[уреди | уреди извор]

Компликације[уреди | уреди извор]

Компликације као последица пролапса дволистног залистка умногоме зависе од митралне регургитације (коју поједини аутори сматрају посебним ентитетом). Доказано је да су компликације код болесника са митралном регургитацијом, након физичког напрезања значајно чешће у односу на болеснике без митралне регургитације. Рана дијагноза ПДЗ и митралне регургитације од посебног значаја је у превенцији компликација.

Могуће компликације пролапса дволистног залистка су:

Конгестивне болести срца
Прогресивна митрална регургитација
Руптура тендинозних хорди
Инфективни ендокардитис

Инфективни ендокардитис је једна од тешких компликацијау кардиологију у чијој основи лежи ПДЗ.

Прогресивна митрална инсуфицијенција
Тромбоемболијски феномен укључујући цереброваскуларни инсулт

Цереброваскуларни инсулт (или тзв неми инфартк мозга) као једна од компликација МДЗ, може бити узрок изненадне срчане смрти а проузрокован је тромбоемболијом.[23]

Аритмије

Међу аритмијама изазваним ПДЗ најчешће су вентрикуларна тахикардија и вентрикуларна фибрилација, али и друге комплексне коморске аритмије.[24]

Ретка изненадна смрт.

Иненадна срчана смрт код болесника са ПДЗ, уочена је код жена старијих од 40 година (са позитивном анамнезом о постојању синкопе, пресинкоме, срчаних аритмија, митралне регургитације и других васкуларних дисфункција), код фамилијарних облика ПДЗ, удруженог са променама на ЕКГ и увећањем (хипертрофијом) леве преткоморе и/или коморе (као последица изражене митралне регургитације).

Ризик изненадне смрти код ПДЗ 50−100 пута је већи код болесника са митралном регургитацијом у односу на оне без митралне регургитације.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Maron, BJ, Ackerman, MJ, Nishimura, RA, et al. Task Force 4: HCM and other cardiomyopathies, mitral valve prolapse, myocarditis, and Marfan syndrome. J Am Coll Cardiol 2005; 45:1340
  2. ^ Filho AS, Maciel BC, Martín-Santos R, Romano MM, Crippa JA. Does the association between mitral valve prolapse and panic disorder really exist?. Prim Care Companion J Clin Psychiatry. 2008. 10(1):38-47
  3. ^ Freed LA, Levy D, Levine RA, et al. Prevalence and clinical outcome of mitral-valve prolapse. N Engl J Med. 1999 Jul 1. 341(1):1-7.
  4. ^ Termine C, Trotti R, Ondei P, Gamba G, Montani N, Gamba A, et al. Mitral valve prolapse and abnormalities of haemostasis in children and adolescents with migraine with aura and other idiopathic headaches: a pilot study. Acta Neurol Scand. 2009 Oct 5.
  5. ^ Evangelopoulos ME, Toumanidis S, Sotou D, Evangelopoulos C, Mavrikakis M, Alevizaki M, et al. Mitral valve prolapse in young healthy individuals. An early index of autoimmunity?. Lupus. 2009 Apr. 18(5):436-40.
  6. ^ Vazquez R, Solanellas J, Alfageme I, Valenzuela-García LF, Pavon R, Leal J, et al. Mitral valve prolapse and sudden deafness. Int J Cardiol. 2008 Mar 14. 124(3):370-1.
  7. ^ Anđelka Ristić-Anđelkov, Zorica Miladinović, Sašo Rafajlovski, Nenad Ratković, Dijagnostikovanje prolapsa mitralnog zalistka putem ehokardiografije. SEMINAR PRAKTIČNOG LEKARA Vojnosanit Pregl 2007; 64(12): 851–854.
  8. ^ Levine RA, Triulzi MO, Harrigan P, Weyman AE. The relationshipof mitral annular shape to the diagnosis of mitral valveprolapse. Circulation 1987; 75(4): 756–67.
  9. ^ Levine RA, Handschumacher MD, Sanfilippo AJ, Hagege AA, HarriganP, Marshall JE, et al. Three-dimensional echocardiographicreconstruction of the mitral valve, with implicationsfor the diagnosis of mitral valve prolapse. Circulation 1989;80(3): 589–98.
  10. ^ Levine RA, Stathogiannis E, Newell JB, Harrigan P, Weyman AE. Reconsideration of echocardiographic standards for mitral valve prolapse: lack of association between leaflet displacement isolated to the apical four chamber view and independent echocardiographic evidence of abnormality. J Am Coll Cardiol 1988; 11(5): 1010–9.
  11. ^ Carpentier A. Cardiac valve surgery – the "French correction". JThorac Cardiovasc Surg 1983; 86(3): 323–37.
  12. ^ Carpentier AF, Lessana A, Relland JY, Belli E, Mihaileanu S, BerrebiAJ, et al. The "physio-ring": an advanced concept in mitralvalve annuloplasty. Ann Thorac Surg 1995; 60(5):1177−85.
  13. ^ Kumar N, Kumar M, Duran CM. A revised terminology for recording surgical findings of the mitral valve. J Heart Valve Dis 1995; 4(1): 70−5.
  14. ^ Yanase Y, Ishikawa N, Watanabe M, Kimura S, Higami T. Mitral Valve Plasty for Idiopathic Rupture of Mitral Valve Posterior Chordae in Infants. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 2013 Apr 5.
  15. ^ Turker Y, Ozaydin M, Acar G, Ozgul M, Hoscan Y, Varol E, et al. Predictors of atrial arrhythmias in patients with mitral valve prolapse. Acta Cardiol. 2009 Dec. 64(6):755-60.
  16. ^ Turker Y, Ozaydin M, Acar G, Ozgul M, Hoscan Y, Varol E, et al. Predictors of ventricular arrhythmias in patients with mitral valve prolapse. Int J Cardiovasc Imaging. 2010 Feb. 26(2):139-45.
  17. ^ Sergej Ostojić, Aleksandar N. Nešković, Tatjana Potpara, Marija Dabetić, Bosiljka Vujisić-Tešić,Jelena Stepanović, Jelena Suzić, Alja Vlahović-Stipac, Ana Đorđević-Dikić,Vojislav Giga, Siniša Gradinac, Miodrag Ostojić, Sanja Mazić Iznenadna srčana smrt u sportu. Beograd, Haleta, 2004. 150 str.
  18. ^ Theal M, Sleik K, Anand S. Prevalence of mitral valve prolapse in ethnic groups. Can J Cardiol. 2004 Apr. 20(5):511-5.
  19. ^ Avierinos JF, Inamo J, Grigioni F, Gersh B, Shub C, Enriquez-Sarano M. Sex differences in morphology and outcomes of mitral valve prolapse. Ann Intern Med. 2008 Dec 2. 149(11):787-95.
  20. ^ Malčić Ivan; Kniewald Hrvoje; Dilber Daniel; Mustapić Željka; Dorner Sanja, Klinička i epidmiološka obilježja prolapsa mitralne valvule u djece, Liječnički vjesnik (1849-2177) 129 (2007); 181-185
  21. ^ Mills WR, Barber JE, Skiles JA, Ratliff NB, Cosgrove DM, Vesely I, et al. Clinical, echocardiographic, and biomechanical differences in mitral valve prolapse affecting one or both leaflets. Am J Cardiol 2002; 89(12): 1394–9.
  22. ^ Shanewise JS, Cheung AT, Aronson S, Stewart WJ, Weiss RL, Mark JB, et al. ASE/SCA guidelines for performing a comprehensive intraoperative multiplane transesophageal echocardiography examination: recommendations of the American Society of Echocardiography Council for Intraoperative Echocardiography and the Society of Cardiovascular Anesthesiologists Task Force for Certification in Perioperative Transesophageal Echocardiography. J Am Soc Echocardiogr 1999; 12(10): 884−900
  23. ^ Karakurum B, Topcu S, Yildirim T. Silent cerebral infarct in patients with mitral valve prolapse. Int J Neurosci. 2005 Nov. 115(11):1527-37.
  24. ^ Cetinkaya M, Semizel E, Bostan O, Cil E. Risk of vasovagal syncope and cardiac arrhythmias in children with mitral valve prolapse. Acta Cardiol. 2008 Jun. 63(3):395-8.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Avierinos JF, Brown RD, Foley DA. Cerebral ischemic events after diagnosis of mitral valve prolapse: a community-based study of incidence and predictive factors. Stroke. 2003 Jun. 34(6):1339-44.
  • Singh RG, Cappucci R, Kramer-Fox R, et al. Severe mitral regurgitation due to mitral valve prolapse: risk factors for development, progression, and need for mitral valve surgery. Am J Cardiol. 2000 Jan 15. 85(2):193-8.
  • Chou HT, Shi YR, Hsu Y. Association between fibrillin-1 gene exon 15 and 27 polymorphisms and risk of mitral valve prolapse. J Heart Valve Dis. 2003 Jul. 12(4):475-81.
  • Cavenaghi S, Marino LH, Oliveira PP, Lamari NM. Joint hypermobility in patients with mitral valve prolapse. Arq Bras Cardiol. 2009 Sep. 93(3):307-11.
  • Lichodziejewska B, Klos J, Rezler J, et al. Clinical symptoms of mitral valve prolapse are related to hypomagnesemia and attenuated by magnesium supplementation. Am J Cardiol. 1997 Mar 15. 79(6):768-72.
  • Scordo KA. Mitral valve prolapse syndrome: interventions for symptom control. Dimens Crit Care Nurs. 1998 Jul-Aug. 17(4):177-86.
  • Fontana ME, Sparks EA, Boudoulas H, Wooley CF. Mitral valve prolapse and the mitral valve prolapse syndrome. Curr Probl Cardiol. 1991 May. 16(5):309-75.
  • Kao CH, Tsai SC, Hsieh JF, et al. Radionuclide esophageal transit test to detect esophageal disorders in patients with mitral valve prolapse. Nuklearmedizin. 2000. 39(4):92-6.
  • Avierinos JF, Detaint D, Messika-Zeitoun D, Mohty D, Enriquez-Sarano M. Risk, determinants, and outcome implications of progression of mitral regurgitation after diagnosis of mitral valve prolapse in a single community. Am J Cardiol. 2008 Mar 1. 101(5):662-7.
  • Ahmed MI, Sanagala T, Denney T, Inusah S, McGiffin D, Knowlan D, et al. Mitral valve prolapse with a late-systolic regurgitant murmur may be associated with significant hemodynamic consequences. Am J Med Sci. 2009 Aug. 338(2):113-5.
  • Avierinos JF, Gersh BJ, Melton LJ. Natural history of asymptomatic mitral valve prolapse in the community. Circulation. 2002 Sep 10. 106(11):1355-61.
  • Paparella D, Guida P, Caparrotti S, Fanelli V, Martinelli G, Mazzei V, et al. Myocardial damage influences short- and mid-term survival after valve surgery: A prospective multicenter study. J Thorac Cardiovasc Surg. 2013 Nov 27.
  • Berbarie RF, Roberts WC. Frequency of atrial fibrillation in patients having mitral valve repair or replacement for pure mitral regurgitation secondary to mitral valve prolapse. Am J Cardiol. 2006 Apr 1. 97(7):1039-44.
  • Devereux RB, Kramer-Fox R, Kligfield P. Mitral valve prolapse: causes, clinical manifestations, and management. Ann Intern Med. 1989 Aug 15. 111(4):305-17.
  • Tamam L, Ozpoyraz N, San M, Bozkurt A. Association between idiopathic mitral valve prolapse and panic disorder. Croat Med J. 2000 Dec. 41(4):410-6.
  • Raggi P, Callister TQ, Lippolis NJ, Russo DJ. Is mitral valve prolapse due to cardiac entrapment in the chest Cavity? A CT view. Chest. 2000 Mar. 117(3):636-42.
  • Staudacher DL, Bode C, Wengenmayer T. Case report: Severe mitral regurgitation requiring ECMO therapy treated by interventional valve reconstruction using the MitraClip. Catheter Cardiovasc Interv. 2013 Dec 10.
  • Han L, Ho TF, Yip WC, Chan KY. Heart rate variability of children with mitral valve prolapse. J Electrocardiol. 2000 Jul. 33(3):219-24.
  • Kochiadakis GE, Parthenakis FI, Zuridakis EG, et al. Is there increased sympathetic activity in patients with mitral valve prolapse?. Pacing Clin Electrophysiol. 1996 Nov. 19(11 Pt 2):1872-6.
  • Freed LA, Acierno JS, Dai D. A locus for autosomal dominant mitral valve prolapse on chromosome 11p15.4. Am J Hum Genet. 2003 Jun. 72(6):1551-9.
  • Guven B, Eroglu AG, Babaoglu K, Demir T, Güzeltas A, Oztunc F, et al. QT dispersion and diastolic functions in differential diagnosis of primary mitral valve prolapse and rheumatic mitral valve prolapse. Pediatr Cardiol. 2008 Mar. 29(2):352-8.
  • Ozkan M, Kaymaz C, Dinckal H, et al. Single-photon emission computed tomographic myocardial perfusion imaging in patients with mitral valve prolapse. Am J Cardiol. 2000 Feb 15. 85(4):516-8, A11.
  • Han Y, Peters DC, Salton CJ, Bzymek D, Nezafat R, Goddu B, et al. Cardiovascular magnetic resonance characterization of mitral valve prolapse. JACC Cardiovasc Imaging. 2008 May. 1(3):294-303.
  • Hirata K, Pulerwitz T, Sciacca R, Otsuka R, Oe Y, Fujikura K, et al. Clinical utility of new real time three-dimensional transthoracic echocardiography in assessment of mitral valve prolapse. Echocardiography. 2008 May. 25(5):482-8.
  • Feuchtner GM, Alkadhi H, Karlo C, Sarwar A, Meier A, Dichtl W, et al. Cardiac CT angiography for the diagnosis of mitral valve prolapse: comparison with echocardiography1. Radiology. 2010 Feb. 254(2):374-83.
  • Salem DN, O'Gara PT, Madias C, Pauker SG. Valvular and structural heart disease: American College of Chest Physicians Evidence-Based Clinical Practice Guidelines (8th Edition). Chest. 2008 Jun. 133(6 Suppl):593S-629S.
  • Wilson W, Taubert KA, Gewitz M, Lockhart PB, Baddour LM, Levison M, et al. Prevention of infective endocarditis: guidelines from the American Heart Association: a guideline from the American Heart Association Rheumatic Fever, Endocarditis, and Kawasaki Disease Committee, Council on Cardiovascular Disease in the Young, and the Council on Clinical Cardiology, Council on Cardiovascular Surgery and Anesthesia, and the Quality of Care and Outcomes Research Interdisciplinary Working Group. Circulation. 2007 Oct 9. 116(15):1736-54.
  • Gould FK, Elliott TS, Foweraker J. Guidelines for the prevention of endocarditis: report of the Working Party of the British Society for Antimicrobial Chemotherapy. J Antimicrob Chemother. 2006 Jun. 57(6):1035-42.
  • Bobkowski W, Siwinska A, Zachwieja J. A prospective study to determine the significance of ventricular late potentials in children with mitral valvar prolapse. Cardiol Young. 2002 Jul. 12(4):333-8.
  • Bonow RO, Carabello B, de Leon AC, et al. ACC/AHA Guidelines for the Management of Patients With Valvular Heart Disease. Executive Summary. A report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines (Committee on Management of Patients With Val. J Heart Valve Dis. 1998 Nov. 7(6):672-707.
  • Freed LA, Benjamin EJ, Levy D. Mitral valve prolapse in the general population: the benign nature of echocardiographic features in the Framingham Heart Study. J Am Coll Cardiol. 2002 Oct 2. 40(7):1298-304.
  • Gilon D, Buonanno FS, Joffe MM, et al. Lack of evidence of an association between mitral-valve prolapse and stroke in young patients. N Engl J Med. 1999 Jul 1. 341(1):8-13.
  • Kitlinski M, Stepniewski M, Nessler J. Is magnesium deficit in lymphocytes a part of the mitral valve prolapse syndrome?. Magnes Res. 2004 Mar. 17(1):39-45.
  • La Vecchia L, Ometto R, Centofante P, et al. Arrhythmic profile, ventricular function, and histomorphometric findings in patients with idiopathic ventricular tachycardia and mitral valve prolapse: clinical and prognostic evaluation. Clin Cardiol. 1998 Oct. 21(10):731-5.
  • Leung DY, Dawson IG, Thomas JD, Marwick TH. Accuracy and cost-effectiveness of exercise echocardiography for detection of coronary artery disease in patients with mitral valve prolapse. Am Heart J. 1997 Dec. 134(6):1052-7. [Medline].
  • Perier P, Hohenberger W, Lakew F, Diegeler A. Prolapse of the posterior leaflet: resect or respect. Ann Cardiothorac Surg. 2015 May. 4(3):273-7.
  • Song MG, Shin JK, Chee HK, Kim JS, Yang HS, Choi JB. Lifting posterior mitral annuloplasty for enhancing leaflet coaptation in mitral valve repair: midterm outcomes. Ann Cardiothorac Surg. 2015 May. 4(3):249-56.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пролапс_дволистног_залистка&oldid=27441652”