Пређи на садржај

Путнок

Координате: 48° 17′ 38″ С; 20° 26′ 12″ И / 48.29386° С; 20.43680° И / 48.29386; 20.43680
С Википедије, слободне енциклопедије
Путнок
мађ. Putnok
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна Мађарска регија
ЖупанијаБоршод-Абауј-Земплен
СрезМезекевешд
Становништво
Становништво
 — 7.229[1]
 — густина208,14 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 17′ 38″ С; 20° 26′ 12″ И / 48.29386° С; 20.43680° И / 48.29386; 20.43680
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина34,73 km2
Путнок на карти Мађарске
Путнок
Путнок
Путнок на карти Мађарске
Поштански број3630
Позивни број(+36) 48
Веб-сајт
http://www.putnok.hu/

Путнок (мађ. Putnok) је историјски град у северној Мађарској, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен (Borsod-Abaúj-Zemplén). Удаљен је 40 km (25 mi) од Мишколца, главног града регије, између планина Бик и реке Шајо.

Историја

[уреди | уреди извор]

Подручје је насељено још од неолита. До 1283. био је краљевско власништво, део (касније центар) имања Гомор. Године 1283. краљ Ласло IV дао га је породици Ратолт (касније: породица Путноки). Породица је много учинила за развој града, али након смрти оснивача династије Миклоша почела је породична неслога, а становници града и њихова остала имања су много страдала.

Породица Путноки је дала изградити замак Путнок између 1412. и 1427. године. За време турске окупације Мађарске замак је порушен, а 1834. године на његовом месту је подигнута властелина. Град се доста развио у 19. веку, али је статус града изгубио 1881. године.

После Првог светског рата, 1920. године потписан је Тријанонски уговор. Новоформираној Чехословачкој је уступљено 92% округа Гемер-Кишонт. У Мађарској су остали само њени југоисточни крајеви, укључујући Путнок. Као највеће село од оног што је остало од округа, Путнок је постао његов центар. Овај мали округ је спојен са суседним округом Боршод, формирајући округ Боршод-Гемер-Кишонт, а после 1950. године Боршод-Абауј-Земплен. Путнок је изгубио на значају, његову улогу је у много чему преузео Озд, али је статус града ипак добио 1. марта 1989. године.

Популација

[уреди | уреди извор]

У време пописа 2001. године, 91% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 9% као Роми.[2]

Током пописа 2011. године, 86% становника се изјаснило као Мађари, 8,2% као Роми, а 0,3% као Немци (13,9% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 37,8%, реформатори 16,9%, гркокатолици 0,9%, лутерани 0,7%, неденоминациони 14,9% (26,7% се није изјаснило).[3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]