Радосав Ж. Ђорђевић
| Радосав Ж. Ђорђевић | |
|---|---|
 Радосав Ж. Ђорђевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. август 1933. |
| Место рођења | Мали Вртоп, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 18. април 2018. (84 год.) |
| Место смрти | Ниш, Србија |
| Образовање | Природно-математички факултет Универзитета у Београду |
| Научни рад | |
| Поље | математика |
| Институција | Електронски факултет Универзитета у Нишу, |
| Ментори | Драгослав Митриновић |
| Познат по | функционалним једначинама, линеарним једначинама, диференцијалним једначинама, теорији матрица, диференцијалним једначинама |
| Награде | Јубиларна плакета 1965-1975. Универзитета у Нишу |
Проф. др Радосав Ж. Ђорђевић (Мали Вртоп, Општина Гаџин Хан, 8. август 1933 − 18. април 2018) био је српски математичар, редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу. Од 2000. године је био професор универзитета у пензији.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Професор др Радосав Ж. Ђорђевић је био редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу. Рођен је у селу Мали Вртоп у Заплању, општина Гаџин Хан, 8. августа 1933. године. Отац Живојин Ђорђевић, мајка Градимирка (Станковић) Ђорђевић. Основну школу и гимназију завршио је у Нишу. Дипломирао је на Математичкој групи Природно математичког факултета у Београду 1957. године. Радио је у почетку као професор у средњој школи, а затим од асистента до редовног професора на Универзитету у Нишу. Током наставничке каријере, предавао је више математичких предмета на редовним и последипломским студијама на Електронском и Машинском факултету Универзитета у Нишу и Савезном заводу за статистику у Београду.
Умро је у Нишу, 18. априла 2018. године.[2]
Каријера
[уреди | уреди извор]Две школске године радио је као професор у средњој школи Стеван Сремац у Нишу.
Од оснивања Техничког факултета у Нишу 1960. године, односно од оснивања Електронског факултета Универзитета у Нишу (1968. године), радио је, у почетку као асистент, пролазећи кроз сва универзитетска звања до редовног професора, све до пензионисања 2000. године. [2]
Постао је доктор наука 1966. године одбраном докторске дисертације „О неким општим класама линеарних функционалних једначина“ на Електротехничком факултет Универзитета у Београду, под менторством професора др Драгослава С. Митриновића.
Током наставничке каријере предавао је математичке предмете на Електронском факултету у Нишу, али и на Машинском факултету Универзитета у Нишу и Савезном заводу за статистику у Београду.[1],[3]
У току школске 1968/69. године, као стипендиста „Alexander von Humboldt-Stiftung“, био је на стручном усавршавању на Институту за теоријску и примењену математику Универзитета у Бону.[2]
Обављао је значајне функције на Електронском факултету у Нишу и Универзитету у Нишу:
- Декан Факултета у периоду (1975/76 — 1978/79)
- Продекан за финансије (1972/73 — 1974/75)
- Руководилац Катедре за математику (дуги низ година)
- Проректор Универзитета у Нишу (два мандата) [4]
Професор је као декан Факултета обезбедио материјална средства, пројектовање и изградњу нове зграде Електронског факултета у Нишу, која је свечано почела са радом 24. јуна 1982. године. [5]
Доприноси у науци
[уреди | уреди извор]Иницијатор је оснивања угледног часописа „Facta Universitatis“ Универзитета у Нишу и био је његов први главни и одговорни уредник, а касније члан редакционог одбора. Био је члан редакције научне „Публикације Електротехничког факултета у Београду“ и едиције „Математичка библиотека“ Електротехничког факултета у Београду. Његови научни радови су били из области: Обичне и парцијалне диференцијалне једначине, Теорија функционалних једначина, Аналитичке неједнакости, Геометријске неједнакости, Теорија матрица и теорија апроксимација.[2]
Чланство у стручним удружењима
[уреди | уреди извор]- Сарадник Математичког института САНУ у Београду
- Члан Француског математичког друштва
- Почасни члан Српског хемијског друштва
- Члан Научног друштва Србије
- Доживотни почасни члан „Tesla Memorial Society, Inc.“ у Њујорку [2]
Књиге и научни радови
[уреди | уреди извор]Научне радове је објављивао у многим домаћим и стручним научним часописима (више од тридесет од посебног значаја) а учествовао је и на многим математичким конгресима и симпозијумима.
Наслови неких од најзначајнијих научних радова:
- „Sur certaines équations aux dérivés partielles indéterminées“,
- „Solution d’une equation fonctionnelle à plusieurs fonctions inconnues“,
- „Solution d’un systeme d’equations fonctionnelles lineaires“,
- „On a Class of Functional Equations“,
- „Sur un systeme des equations fonctionnelles lineaires“,
- „On a Malet-Hammond’s Functional Equation“,
- „On a Function Related to Binet-Cauchy’s Functional Equation“,
- „On a Fuctional Equation Having Determinant Form“,
- „Čebišev’s Inequality for Convex Sets“,
- „On Some Generalizations of Zmorovič’s Inequality“,
- „Some Inequalities for Triangle“,
- „Some Inequalities for the Elements of a Triangle“,
- „Some Inequalities for Triangle“
- „On a Set of Proofs of Isomorphism of A|acency Matrices“,
- „Some Estimates of Lr norm on the Set of Continuously-differentiable Functions“.
- Коаутор је монографије: „Geometric Inequalities“ („ Wolters-Noordhoff Publishing“ Гронинген , Холандија) .
- Коаутор је са Градимиром Миловановићем трилогијског универзитетског уџбеника „Математика за студенте техничких факултета“ [1][2]
Признања и награде
[уреди | уреди извор]- Јубиларна плакета 1965-1975. Универзитета у Нишу
- Плакета Универзитета у Нишу
- Велика плакета и повеља Универзитета у Нишу [2]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- „Sur l’équation fonctionnelle cyclique généralisée“ (1965) (са Петром М. Васићем);
- „On certain general cases of linear functional equations“ (1967)
- „A generalization of E. Landau’s theorem“ (1975) (са др Градимиром Миловановићем);[1]