Линеарна једначина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пример графикона линеарних једначина са две променљиве.

У математици, линеарна једначина је једначина која се може поставити у облику

где су променљиве или непознате, а су коефицијенти, који су често реални бројеви, али могу бити параметри, или чак било који израз који не садржи непознате. Другим речима, линеарна једначина се добија једначењем линеарног полинома са нулом. Решења такве једначине су вредности које, када се замене непознатим, чине једнакост тачном.

Решења линеарне једначине у променљивим n формирају хиперраван (димензије n – 1) у Еуклидовом простору димензије n.

Линеарна једначина са једном непознатом[уреди]

Линеарна једначина са једном непознатом се може написати у општем облику:

Случај једне непознате је од посебног значаја и често се линеарна једначина имплицитно односи на овај посебан случај.

Решење линеарне једначине облика је сваки број такав да важи .

За решење линеарне једначине облика важи следеће:

  • ако је , решење је облика
  • ако је једначина постаје , и она има бесконачно много решења
  • ако је једначина нема решења, јер множењем непознате нулом не може настати број различит од нуле.

Еквивалентне једначине[уреди]

Еквивалентне линеарне једначине су оне једначине које имају исти скуп решења.

Две једначине A(x) и B(x) су еквивалентне ако свако решење једначине A(x) је уједно и решење једначине B(x) и обрнуто, ако је свако решење једначине B(x) уједно решење једначине A(x).

Типови еквивалентних трансформација за једнакост А(x) = B (x) су:

Решавање линеарне једначине са једном непознатом[уреди]

За једначину облика каже се да је сређена једначина.

Проблем решавања сваке линеарне једначине се одговарајућим трансформацијама своди на проблем решавања сређене једначине, односно њеног општег облика. Решити једначину значи трансформисати је тако да непозната остане на једној страни једнакости, док се на другој страни налази такав број, који ако се замени у почетну једначину или било коју еквивалентну једначину даје тачну једнакост.

Линеарна једначина се решава коришћењем следећих метода:

  • ослобађање од заграда. Ако се у једначини налазе изрази у заградама, врши се потребно множење чланова испред заграде са члановима у загради. У овом кораку се користи особина дистрибутиности.
Ако имамо случај:
Пример:
У случају множење бинома:
Пример:
Пример:
пошто је 6 НЗС за 2 и 3, цела једначина се множи са 6
У случају да се у имениоцу налази и непозната x, трансформација у еквивалентну једначину се може извршити само под одређеним условима, па се наводе услови под којима је могуће извршити трансформацију једначине, с обзиром да именилац не може бити једнак 0
Пример:
множи се цела једначина са , а једначина има решење ако се испуњава услов да је
  • раздвајање непознатих на једну (леву) страну, а познатих на другу (десну) страну, при чему се користи правило о промени знака.
Пример:
  • сређивање обе стране једначине и изражавање непознате.
Пример:

Пример коришћења више метода:

ослобађање од именилаца множењем са

ослобађање од заграда:

раздвајање непознатих од позантих:

свођење на обе стране:

дељење обе једначине са кефицијентом који стоји уз x (-7):

Линеарна једначина са параметрима[уреди]

Линеарна једначина са пареметрима, је једначина у којој се осим непознате и конкретних реалних бројева појављаују параметри који нису дати конкретним вредностима.

Поступак решавања оваквих једначина је исти као и код осталих једначина. Једначина се своди на сређени облик, а затим се изражава непозната која у следећој форми:

где су A и B изрази у којима учествују параметри. Како решење зависи од вредности параметара, ради се дискусија једначине према истим правилима која важе и за остале линеарне једначине:

  • ако је једначина има јединствено решење
  • ако је једначина има бесконачно много решења за свако x∈R
  • ако је једначина нема решења

Линеарна једначина са две непознате[уреди]

Линеарна једначина са две непознате и је свака једначина еквивалентна једначини облика:

где су 𝑎, 𝑏, 𝑐 реални бројеви, а коефицијенти 𝑎 и 𝑏 нису једнаки 0 (a ≠ 0, b ≠ 0).[1]

Решење линеарне једначине са две непознате је сваки уређен пар који заменом са и са ту једначину преводи у тачну бројевну једнакост.[2]

Сваку линеарну једначину с две непознате можемо тумачити и као имплицитно задату линеарну функцију. Зато свакој таквој једначини придружујемо праву у координатном систему. Уређени пар координата сваке тачке те праве је једно од решења одговарајуће једначине.[2]

То значи да линеарна једначина има бесконачно много решења, односно има онолико решења колико права има тачака.[2]

Примена[уреди]

Линеарне једначине се често јављају у математици и њиховим применама у физици и инжењерству, делом зато што се нелинеарни системи често приближно могу представити преко модела линеарних једначина.

Референце[уреди]

  1. ^ Бранковић 2015, стр. 14.
  2. 2,0 2,1 2,2 Бранковић 2015, стр. 15.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]