Мали Вртоп
Мали Вртоп | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Општина | Гаџин Хан |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 07′ 08″ С; 22° 09′ 29″ И / 43.119° С; 22.158166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 550 m |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Мали Вртоп је насеље у Србији у општини Гаџин Хан у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 67 становника (према попису из 1991. било је 209 становника), Налази се у долини Вртопске Реке која протиче кроз Мали Вртоп, Велики Вртоп и Семче
Положај
[уреди | уреди извор]Локација самог села Мали Вртоп налази се у Горњем Заплању. Тачније, налази се на западним падинама Суве планине (1.810 m), y подножју њених врхова Големо Стражиште (1.714 m) и Брезје (1.480 m),као и у долини Вртопске реке. Смештен је 2 km источно од регионалног пута Никола Тесла — Гаџин Хан – Красгавче – Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљен је 21 km јутоисточно од Гаџиног Хана и 43 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 480 до 540 m.
Средњи век
[уреди | уреди извор]Током средњег века, подручје Заплања улази у састав српске државе, нарочито у време династије Немањића. Становништво се бавило сточарством и земљорадњом, а насеља су била мала и разбацана.
Овај крај је био под утицајем Српска средњовековна држава, са снажним културним и верским везама са оближњим манастирима и црквама.
Османски период (15–19. век)
[уреди | уреди извор]Средином 15. века, након османских освајања, овај крај пада под власт Османско царство (око 1440–1455. године).[1]
Током више векова турске владавине:
- становништво се бавило сточарством и скромном пољопривредом
- плаћани су порези (харач и други намети)
- долазило је до повремених миграција и расељавања
Села у Заплању, укључујући Мали Вртоп, често су била мала и изолована, што је утицало на очување традиционалног начина живота.[2]
Ослобођење и 19. век
[уреди | уреди извор]Током Српско-турски ратови 1876–1878, српска војска ослобађа Ниш и околину, укључујући и Заплање.
Године 1878, након Берлински конгрес, овај крај званично улази у састав Кнежевине Србије.
Након ослобођења:
- формирају се стабилна сеоска домаћинства
- долази до развоја пољопривреде
- учвршћују се породична презимена и задруге
20. век
[уреди | уреди извор]У 20. веку, становници Малог Вртопа учествују у великим историјским догађајима:
После Другог светског рата, у оквиру Социјалистичка Федеративна Република Југославија, долази до:
- изградње инфраструктуре
- развоја образовања
- али и постепеног исељавања становништва у градове
Савремено доба
[уреди | уреди извор]Данас је Мали Вртоп мало рурално насеље са смањеним бројем становника. Карактерише га:[3]
- депопулација (одлазак младих у градове)
- старење становништва
- очување традиционалног начина живота
Тип села
[уреди | уреди извор]Мали Вртоп припада збијеном физиономском типу села. Неправилног је облика, са кућама које се зракасто разилазе дуж сеоских путева од центра насеља. Обједињује једанаест група родовских кућа: Стајчевце, Растовце, Динчинце, Стајкове, Николчинце, Качарце, Ристаце, Јовичинце, Белорепце, Богдановце и Зверце, од којих је последња у новијем периоду расељена. Најстарији део села је на месту Дел (по предању, у раном периоду турске владавине ту се налазило 7 домова), где се данас налазе куће Богдановаца и Зверца.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]У насељу Мали Вртоп живи 138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,1 година (48,8 код мушкараца и 64,5 код жена). У насељу има 32 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,09.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Група Родовских Кућа,и Демографија
[уреди | уреди извор]Стајчевце,Растовце, Динчинце, Стајкове, Николчинце, Качарце, Ристаце, Јовичинце, Белорепце, Богдановце и ЗверцеРистаци
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 89 | 88 | 92 | 97 | 93 | 84 | 67 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 19 | 30 | 9 | 3 | 4 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 2,24 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 69 | 12 | 51 | 6 | 0 | 0 |
| Женски | 69 | 0 | 49 | 20 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 138 | 12 | 100 | 26 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 38 | 25 | 0 | 0 | 10 |
| Женски | 21 | 19 | 0 | 0 | 2 |
| Укупно | 59 | 44 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 1 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sidibé, A; Beye, SA; Koureïssi Tall, F; Sanogo, SB; Diallo, B; Dramé, AI; Tembiné, K; Coulibaly, B; Traoré, A; Traoré, F; Traoré, MA; Touré, T; Coulibaly, M; Kéita, B; Koné, J (2024-09-30). . „Adverse events during general anesthesia at the university hospital center (CHU) “Hôpital du Mali””. Journal Africain des Cas Cliniques et Revues. 8 (3): 352—358. ISSN 1859-5138. doi:10.70065/24ja83.006l023009.
- ^ „Mali”. doi.org. Приступљено 2026-04-14.
- ^ „Mali”. doi.org. Приступљено 2026-04-14.
- ^ https://www.poreklo.rs/2020/11/19/poreklo-prezimena-selo-mali-vrtop-gadzin-han/ Мали Вртоп
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
