Пређи на садржај

Мали Вртоп

Мали Вртоп
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаГаџин Хан
Становништво
 — 2022.Пад 67
Географске карактеристике
Координате43° 07′ 08″ С; 22° 09′ 29″ И / 43.119° С; 22.158166° И / 43.119; 22.158166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина550 m
Мали Вртоп на карти Србије
Мали Вртоп
Мали Вртоп
Мали Вртоп на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Мали Вртоп је насеље у Србији у општини Гаџин Хан у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 67 становника (према попису из 1991. било је 209 становника), Налази се у долини Вртопске Реке која протиче кроз Мали Вртоп, Велики Вртоп и Семче

Локација самог села Мали Вртоп налази се у Горњем Заплању. Тачније, налази се на западним падинама Суве планине (1.810 m), y подножју њених врхова Големо Стражиште (1.714 m) и Брезје (1.480 m),као и у долини Вртопске реке. Смештен је 2 km источно од регионалног пута Никола Тесла — Гаџин Хан – Красгавче – Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљен је 21 km јутоисточно од Гаџиног Хана и 43 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 480 до 540 m.

Средњи век

[уреди | уреди извор]

Током средњег века, подручје Заплања улази у састав српске државе, нарочито у време династије Немањића. Становништво се бавило сточарством и земљорадњом, а насеља су била мала и разбацана.

Овај крај је био под утицајем Српска средњовековна држава, са снажним културним и верским везама са оближњим манастирима и црквама.

Османски период (15–19. век)

[уреди | уреди извор]

Средином 15. века, након османских освајања, овај крај пада под власт Османско царство (око 1440–1455. године).[1]

Током више векова турске владавине:

  • становништво се бавило сточарством и скромном пољопривредом
  • плаћани су порези (харач и други намети)
  • долазило је до повремених миграција и расељавања

Села у Заплању, укључујући Мали Вртоп, често су била мала и изолована, што је утицало на очување традиционалног начина живота.[2]

Ослобођење и 19. век

[уреди | уреди извор]

Током Српско-турски ратови 1876–1878, српска војска ослобађа Ниш и околину, укључујући и Заплање.

Године 1878, након Берлински конгрес, овај крај званично улази у састав Кнежевине Србије.

Након ослобођења:

  • формирају се стабилна сеоска домаћинства
  • долази до развоја пољопривреде
  • учвршћују се породична презимена и задруге

У 20. веку, становници Малог Вртопа учествују у великим историјским догађајима:

После Другог светског рата, у оквиру Социјалистичка Федеративна Република Југославија, долази до:

  • изградње инфраструктуре
  • развоја образовања
  • али и постепеног исељавања становништва у градове

Савремено доба

[уреди | уреди извор]

Данас је Мали Вртоп мало рурално насеље са смањеним бројем становника. Карактерише га:[3]

Мали Вртоп припада збијеном физиономском типу села. Неправилног је облика, са кућама које се зракасто разилазе дуж сеоских путева од центра насеља. Обједињује једанаест група родовских кућа: Стајчевце, Растовце, Динчинце, Стајкове, Николчинце, Качарце, Ристаце, Јовичинце, Белорепце, Богдановце и Зверце, од којих је последња у новијем периоду расељена. Најстарији део села је на месту Дел (по предању, у раном периоду турске владавине ту се налазило 7 домова), где се данас налазе куће Богдановаца и Зверца.[4]

Становништво

[уреди | уреди извор]

У насељу Мали Вртоп живи 138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,1 година (48,8 код мушкараца и 64,5 код жена). У насељу има 32 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,09.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Група Родовских Кућа,и Демографија

[уреди | уреди извор]

Стајчевце,Растовце, Динчинце, Стајкове, Николчинце, Качарце, Ристаце, Јовичинце, Белорепце, Богдановце и ЗверцеРистаци


График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 506
1953. 508
1961. 502
1971. 370
1981. 298
1991. 209 208
2002. 150 150
2011. 126
2022. 67
2026 68
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
150 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[7]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 89 88 92 97 93 84 67


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 19 30 9 3 4 2 0 0 0 0 2,24
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 69 12 51 6 0 0
Женски 69 0 49 20 0 0
УКУПНО 138 12 100 26 0 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 38 25 0 0 10
Женски 21 19 0 0 2
Укупно 59 44 0 0 12
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 1 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 1 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 1 0 0 0 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sidibé, A; Beye, SA; Koureïssi Tall, F; Sanogo, SB; Diallo, B; Dramé, AI; Tembiné, K; Coulibaly, B; Traoré, A; Traoré, F; Traoré, MA; Touré, T; Coulibaly, M; Kéita, B; Koné, J (2024-09-30). . „Adverse events during general anesthesia at the university hospital center (CHU) “Hôpital du Mali. Journal Africain des Cas Cliniques et Revues. 8 (3): 352—358. ISSN 1859-5138. doi:10.70065/24ja83.006l023009. 
  2. ^ „Mali”. doi.org. Приступљено 2026-04-14. 
  3. ^ „Mali”. doi.org. Приступљено 2026-04-14. 
  4. ^ https://www.poreklo.rs/2020/11/19/poreklo-prezimena-selo-mali-vrtop-gadzin-han/ Мали Вртоп
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]