Заплање

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Заплање, како му само име каже, је планински крај и припада простору који се назива југоисточна Србија. Ова област је оивичена Планинама налази се између Суве планине, с једне стране и планина: Селичевице, Бабичке Горе, Крушевице са друге стране а на југу се завршава брдима Висока чука (Велико Боњинце) и Велико цртаво. Заплање се највећим делом поклапа се са подручјем општине Гаџин Хан а два мања дела припадају општинама Бабушница и Власотинце. Заплање припада групи општина брдско-планинског подручја југоисточне Србије. Овде се смењују брежуљци са брдима, а ова са планинским странам и гребенима.[1]

Део Заплањске котлине виђен са стазе према Шангајском врху, на Сувој планини.

Физичко-географске карактеристике[уреди | уреди извор]

Заплање је, заправо једна лепа и велика потолина у залеђу Ниша, и пружа се паралелно са западним гребеном Суве планине, односно са северозапада на југоисток. Пружа се од Прве Кутине- праг Заплања, па преко Лазаревог Села, Тасковића, Гаџиног Хана, Душника, Личја и завршава се код Млаке реке, иза Равне Дубраве. Дугачка је око 40, а широка око 4 километра. Заплање се најчешће идентификује као подручје општине Гаџин Хан, у чији састав улазе тридесет и четири села.

По физичко-географском положају, дели се на Горње и Доње Заплање. Централно насеље Доњег Заплања је Гаџин Хан, а Гоњег Доњи Душник, некадашње средиште „Среза заплањског“, „Општине Душничке“, седиште „Удружења занатлија за Заплање“ и „Срез Нишки“.

Дуж скоро целог Заплања протиче Кутинска река која је дугачка око 40 километара.

Порекло имена „Заплање“[уреди | уреди извор]

Према правцу пружања и према казивању Заплање је добило име по положају ове области.

Заплањнци су наиме „планинци“, а пошто су гледано са било које стране ових планина, „иза“ (или „за") планина, то су „запланинци“, односно заплањци, те отуда и назив за цео крај - Заплање.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЗАПЛАЊА , МАСТЕР РАД, УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, Јована Ј. Димитријевић, Ниш, фебруар 2014. године[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Topografske Karte JNA 1: 100.000”. 
  2. ^ Гроздановић Б. (2006): Доњи Душник-Заплање, Ниш. 
  3. ^ „Мастер рад, Јована Ј. Димитријевић” (PDF). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]