Пређи на садржај

Сијера Невада (САД)

Координате: 37° 26′ С; 119° 20′ И / 37.44° С; 119.34° И / 37.44; 119.34
С Википедије, слободне енциклопедије
Сијера Невада
Сијера Невада[1]
Географске карактеристике
Највиша тачка4.421[2]
Координате37° 26′ С; 119° 20′ И / 37.44° С; 119.34° И / 37.44; 119.34 37° 26′ С; 119° 20′ И / 37.44° С; 119.34° И / 37.44; 119.34
Димензије
Дужина640[3] km
Површина63.100 km2
Географија
ДржавеСАД
РепубликеКалифорнија, Невада
ГрупаКордиљери
Геологија
Старост стенаМезозоик

Сијера Невада (енгл. Sierra Nevada; на шпанском „снежни ланац“)[4] планински је венац у Сједињеним Америчким Државама, у америчкој савезној држави Калифорнија. На неколико места прелази и у суседну Неваду. Ланац је познат као Сијера, Висока Сијера и Сијере.[1]

Сијера се простире на дужини од 400 километара, у правцу север-југ,[3] а широка је око 110 километара у правцу исток-запад.[5] Познате карактеристике планине јесу језеро Тахо, највеће планинско језеро у Северној Америци, планина Витни, висине 4.421 метар[6] и највиша тачка Сједињених Америчких Држава и долина Јосемити извајана глечерима од стотина милиона година старог гранита. Сијера представља дом три национална парка, двадесет дивљих области и два национална споменика. То су Јосемити, Секвоја и Краљев кањон национални паркови и национални споменик Ђавољи постпил.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Први пут искоришћен 1542. године од стране Хуана Родригеза Кабрила да опише Пацифички Обалски појас (планине Санта Круз), термин Сијера Невада био је опште искоришћен за мање познате планинске венце у унутрашњости.[7] Године 1777. Педро Фонт је ово име искористио на својој мапи за планине које и данас носе то име.[8]

Дослован превод Снежне планине, од шпанских речи sierra - разуђен планински масив и nevado - снежан.[9][10]

Географија

[уреди | уреди извор]

Сијера Невада лежи у централној и источној Калифорнији, са веома малим, али историјски важним, делом у Невади. У правцу запад-исток, планина се успиње од 300 метара у Централној долини до 3.200 метара надморске висине на свом гребену, само 80-121 км на истоку. Источне падине планине представљају Сијера Стрмину. За разлику од околине, планински округ прима велике количине снега и падавина због ортографског издизања. Окружење планина на већим надморским висинама, до 1.800 метара, углавном је влажно и мочварно. Планински пролаз Донер једно је од најснежнијих места у САД.

Сијера Невада протеже се од реке Сузан[11] и пролаза Фридонијер[12] на северу до пролаза Техачапи на југу.[3] На западу Калифорније је ограничена Централном долином, а на југ провинцијом Басен и Венац.

Географска граница Сијере и Каскадних планина се практично не уочава, а пролаз Фридонијер је традиционална граница. Физичкогеографски гледано, Сијера Невада је део покрајине Сијера-Каскадне планине, а она је пак део већег, Пацифичког планинског масива.

Са планине полазе реке Сакраменто, са северозападних падина, и Сан Хоакин, западних-југозападних падина, и то су два главна водотока Централне калифорнијске долине који се на крају уливају у Пацифик. Мање реке на западним падинама су Перо, Јуба, Америчка Река, Мокеламн, Станислав и Тулумн. Са јужних падина полазе четири реке, а то су Краљева река, Кавеја, Рио Сан Педро и Керн. Ове реке уливају се у Туларско језеро, али се током кишних година придружују реци Сан Хоакин.

Са источних падина планине полазе мале реке које настају топљењем снега и уливају се у Велики басен у Невади, у источној Калифорнији. Од севера према југу река Сузан тече у језеро Хани. Река Траки отиче из језера Тахо и улива се у језеро Пирамид; река Карсон улива се у Карсон Синк, река Вокер у истоимено језеро, река Овенс у истоимено језеро. Ниједна од ових река не долази до мора, међутим, многи потоци из језера Моно отичу јужно до Лос Анђелес аквадукта, одакле се вода преусмерава у Јужну Калифорнију.

Надморска висина

[уреди | уреди извор]
Севеја литица, у близини језера Конвикт, показује озбиљно деформисане девонске стене

Висина планина венца Сијера Невада повећава се постепено од севера према југу. Између пролаза Фридонијер и језера Тахо, врхови су у распону од 1.500 до преко 2.700 метара. Гребен у близини језера висине је 2.700 метара, са неколико врхова чија се висина приближава висини врха Фрил (3.317 метара). Даље на југу, највиша планина у националном парку Јосемити је Лајел, висине 3.999 метара. Венац Сијера расте до скоро 4.300 метара, са планином Хамфри близу Бишопа у Калифорнији. Коначно, близу Лоун Пајна, планина Витни достиже висину од 4.421 метар и она представља највишу тачку у Сједињеним Америчким Државама.

Јужно од планине Витни, висина венца брзо опада. Висина гребена је скоро 3.000 метара код језера Изабела, али јужно од језера врхови достижу скромних 2.400 метара.[13]

Геолошка историја

[уреди | уреди извор]

Најстарије стене на Сијера Невади су метаморфне стене палеозојске старости, настале метаседиментацијом стена са планине Морисон у камбријуму.[14] То су тамно обојени аргилошист, мермер и микашист и налазе се у западном подножју и источно од Сијера Гребена.[15] Најраније гранитне стене на Сијери формиране су у тријасу. Оне се углавном налазе источно од врха.[16] У тријасу и јури, острвски лук сударио се са западном обалом Северне Америке и формирао ланац вулкана у догађају званом Невадска орогенија.[17] Готово сви надземни вулкани Сијере су нестали; њихови остаци нестали су стварањем Велике долине и каснијим пуњењем долине током кенозоика, која је данас велики извор седиментних стена у Калифорнији.

У креди је формирана субдукцијска зона на ивици континента.[18] То значи да је океанска плоча почела да се подвлачи под северноамеричке плоче. Магма формирана током субдукције древне океанске Фаралонске плоче расла је дубоко под земљом и формирала оно што данас зовемо батолит Сијера Неваде.[19]

Сијера Литица виђена са истока. У првом плану је Тинехама резервоар у долини Овенс.

Клима у Сијера Невади је под утицајем медитеранске климе у Калифорнији. Током јесени, зиме и пролећа, количина падавина у Сијери креће се од 210 до 2.030 милиметара, а снег се јавља изнад 1.800 метара. Количина падавина је највећа на централним и северним деловима западних падина, које су висине између 1.500 и 2.400 метара.[19] Изнад 2.400 метара количина падавина смањује се на западним падинама па све до гребена. Велики део венца источно од гребена је у сенци кише и прима годишње мање од 500 милиметара падавина.[20] Лета су сува са ниским процентом влажности, међутим, поподневне олује су честе, нарочито током северноамеричког монсуна. Лети, температуре су углавном између 6 и 32 °C. Зиме су релативно благе, а температуре су обично ниске колико је потребно да се одржи дебели снежни покривач. Зими температуре иду углавном од 2 до -9 °C, а ретко кад испод -18 °C. Сезона цветања и буђења природе траје од 20 до 230 дана и много зависи од надморске висине.[21] Највиши врхови на Сијери имају алпску климу.

Снежни покривач на Сијери представља главни извор воде и значајан извор електричне енергије у Калифорнији.[22] Многи резервоари изграђени су у кањону током 20. века. Неколико великих аквадукта снабдевају водом и пољопривредна имања и урбане зоне. Међутим, Сијера баца сенку кише која у великој мери утиче на климу и екологију Великог басена. Сенка кише је у великој мери одговорна и за то што је Невада најсувља држава у САД.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Muir, John (1894). „Chapter 1: The Sierra Nevada”. The Mountains of California. Архивирано из оригинала 10. 04. 2014. г. Приступљено 29. 5. 2010. 
  2. ^ „Sierra Nevada”. SummitPost.org. Приступљено 29. 5. 2010. 
  3. ^ а б в „Sierra Nevada”. Ecological Subregions of California. United States Forest Service. Архивирано из оригинала 5. 12. 2010. г. 
  4. ^ Carlson, Helen S. (1976). Nevada Place Names: A Geographical Dictionary. University of Nevada Press. стр. 215. ISBN 978-0-87417-094-8. 
  5. ^ „Sierra Nevada”. SummitPost.org. Приступљено 29. 5. 2010. 
  6. ^ „Mount Whitney”. NGS data sheet. U.S. National Geodetic Survey. 
  7. ^ Farquhar, Francis P. (март 1925). „Exploration of the Sierra Nevada”. California Historical Society Quarterly. 4 (1): 3—58. JSTOR 25177743. doi:10.2307/25177743. hdl:2027/mdp.39015049981668. Архивирано из оригинала 7. 11. 2015. г. Приступљено 10. 11. 2015. 
  8. ^ Farquhar, Francis P. (1926). „S”. Place Names of the Sierra Nevada. San Francisco: Sierra Club. Архивирано из оригинала 23. 06. 2022. г. Приступљено 24. 04. 2022. 
  9. ^ „Sierra”. Etymology Online. 
  10. ^ „Nevada”. Etymology Online. 
  11. ^ „Subsection M261Eb: Fredonyer Butte – Grizzly Peak”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2010. г. Приступљено 2. 8. 2010. 
  12. ^ „Sierra Nevada”. Peakbagger.com. Приступљено 7. 8. 2010. 
  13. ^ „Google terrain map”. Приступљено 29. 5. 2010. 
  14. ^ Stevens, CH; Greene, DC (2000). „Geology of Paleozoic rocks in eastern Sierra Nevada roof pendants, California”. Geological Society of America. Field Guide 2. 
  15. ^ „Geology and Mineral Deposits of the Mount Morrison Quadrangle, Sierra Nevada, California” (PDF). United States Geological Survey. 
  16. ^ Unger, Tanya S. „Mesozoic Plutonism in the Sierra Nevada Batholith”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 22. 10. 2015. 
  17. ^ Shaffer, Jeffrey. „Evolution of the Yosemite Landscape — The Nevadan Orogeny”. One Hundred Hikes in Yosemite. Архивирано из оригинала 14. 5. 2011. г. Приступљено 22. 10. 2015. 
  18. ^ Blakely, Ron. „Geologic History of Western US”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  19. ^ а б Schoenherr, Allan A. (1995). A Natural History of California. UC Press. ISBN 978-0-520-06922-0. 
  20. ^ „Average Annual Precipitation”. Sierra Nevada Photos. Архивирано из оригинала 22. 2. 2008. г. Приступљено 2. 1. 2014. 
  21. ^ „Chapter 33-Ecological subregions of the United States, Sierran Steppe - Mixed Forest - Coniferous Forest”. United States Forest Service. Приступљено 30. 8. 2013. 
  22. ^ „Water—Most of California's Water Comes from the Sierra Nevada” (PDF). Sierra Nevada Conservancy. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 7. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2010. 
  23. ^ „Climatology by state based on climate division data: 1971–2000”. NOAA Earth Systems Research Laboratory. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]