Јосемити

Координате: 37° 44′ 33″ N 119° 32′ 15″ W / 37.74250° СГШ; 119.53750° ЗГД / 37.74250; -119.53750
С Википедије, слободне енциклопедије
Јосемитски национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Tunnel View, Yosemite Valley, Yosemite NP - Diliff.jpg
Јосемитска долина са Тунелског видика
Map showing the location of Јосемитски национални парк
Map showing the location of Јосемитски национални парк
Location in California##Location in the United States
ЛокацијаТуолуми, Марипоса, Моно, & Мадера окрузи, Калифорнија, Сједињене Државе
Најближи градМарипоуса (Калифорнија)
Координате37° 44′ 33″ N 119° 32′ 15″ W / 37.74250° СГШ; 119.53750° ЗГД / 37.74250; -119.53750[1]
Површина748.436 acres (3.028,81 km2)[2]
Успостављен1. октобар 1890. (1890-10-01)
Посетилаца2 268 313 (in 2020)[3]
Управно телоНационална служба за паркове
WebsiteYosemite National Park
Светска баштина Унеска
Званично име
  • Yosemite National Park Edit this on Wikidata
КритеријумПриродни: vii, viii
Референца308
Упис1984 (8. седница)
Мапа Јосемитског националног парка

Јосемити је национални парк у Сједињеним Америчким Државама основан 1890. године, површине 308.074 хектара. Налази се у Калифорнији у планинама Сијера Неваде (САД),[4][5] окружен на југоистоку националном шумом Сиера, а на северозападу националном шумом Станислаус. Парком управља Национална служба за паркове и простире се на површини од 748.436 хектара (1.169 квадратних миља; 3.029 km2),[2] а налази се у четири округа: са средиштем у Туолуми и Марипоси, протежући се на северу и истоку до Моноа и јужно до округа Мадера. Овај парк је проглашен местом светске баштине 1984. године. Јосемити су међународно признати по својим гранитним литицама, водопадима, бистрим потоцима, гајевима гигантских секвоја, језерима, планинама, ливадама, глечерима и биолошкој разноликости.[6] Скоро 95% парка је заштићена дивљина.[7] Јосемити су познати по предивним пределима и по шумама секвоје. То је један од најпознатијих и најпосећенијих паркова у Сједињеним Америчким Државама.

Јосемити су били кључни за развој идеје о националном парку. Гален Кларк и други су лобирали да се заштити Јосемитска долина од развоја, што је ултиматно довело до тога да је председник Абрахам Линцолн потписао Јосемитско одобрење 1864. године. Џон Мјуар је предводио успешну иницијативу да Конгрес до 1890. године оснује већи национални парк, који је обухватао долину и околне планине и шуме, утирући пут систему националног парка.[8] Јосемити сада привлаче око четири милиона посетилаца сваке године,[9] а већина посетилаца већину свог времена проводи у седам квадратних миља (18 km2) Јосемитске долине.[6] Парк је 2016. године поставио рекорд посећености, премашивши први пут у својој историји пет милиона посетилаца.[10]

Јосемитска долина[уреди | уреди извор]

Најспектакуларнија и најатрактивнија за туристе је Јосемитска долина која се налази у југозападном делу парка. Долина је дугачка 11 km. и оивичена је са стрмим гранитним гребенима који се уздижу и до 1.200 m. изнад дна долине. Међу најупечатљивијим литицама су Ел Капитан (енгл. El Capitan), велика гранитна стена 1.100 m. висока (налази се на западној страни долине) која је веома популарна међу алпинистима и Half Dome карактеристична стена која је ерозијом преполовљена на два дела и висока је 1,440 m. у чијем се подножју налази величанствено језеро. Потоци који се сливају са литица у долину формирају неке од светских највећих и најлепших водопада. Јосемитски водопад је један од њих, висок је 739 m. и то је највећи водопад у Северној Америци.

Шума секвоје

Шуме секвоје[уреди | уреди извор]

Јосемитски национални парк је познат по шумама џиновске секвоје. Марипоса шума (енгл. Mariposa grove) налази се јужно од Јосемитске долине, близу јужне границе парка и то је највећа и најпознатија шума. Садржи око 500 дрвећа секвоје, укључујући и најстарије стабло чија старост се процењује на више од 2.700 година. Са висином од 64 m. то је и једна од највећих секвоја у свету.

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

У Јосемитском националном парку налази се мноштво биљних и животињских врста. Поред већ поменутих џиновских секвоја ту расту и шећерни бор, алпска кукута, јела, јавор, храст и пацифички дрен. Такође, у парку расте и око 1.400 врста цветних биљака. Животињски свет обухвата 80 врста сисара (од којих су најраширенији медведи и јелени) и отприлике 240 врста птица.

Географија[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Седишта Јосемитског парка, Калифорнија, 1991-2020 нормале, екстреми 1905-данашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 22
(72)
28
(82)
32
(90)
36
(96)
37
(99)
39
(103)
44
(112)
43
(110)
42
(108)
37
(98)
30
(86)
23
(73)
44
(112)
Максимум, °C (°F) 8,6
(47,5)
10,7
(51,2)
13,7
(56,7)
17,3
(63,1)
21,4
(70,5)
26,9
(80,5)
31,8
(89,2)
31,7
(89,0)
28,3
(83,0)
21,6
(70,9)
13,3
(56,0)
7,7
(45,9)
19,4
(67,0)
Просек, °C (°F) 3,3
(38,0)
4,8
(40,7)
7,3
(45,1)
10,2
(50,4)
14,2
(57,5)
18,8
(65,8)
22,9
(73,3)
22,7
(72,9)
19,6
(67,2)
13,4
(56,1)
6,8
(44,3)
2,7
(36,8)
12,2
(54,0)
Минимум, °C (°F) −1,9
(28,5)
−1
(30,2)
0,8
(33,5)
3,1
(37,6)
6,9
(44,5)
10,6
(51,0)
14,1
(57,4)
13,8
(56,8)
10,8
(51,4)
5,2
(41,3)
0,3
(32,5)
−2,3
(27,8)
5
(41,0)
Апсолутни минимум, °C (°F) −22
(−7)
−17
(1)
−13
(9)
−11
(12)
−9
(15)
−6
(22)
0
(32)
0
(32)
−4
(24)
−7
(19)
−12
(10)
−18
(−1)
−22
(−7)
Количина падавинаmm (in) 177,3
(6,98)
164,8
(6,49)
138,9
(5,47)
80,5
(3,17)
48,8
(1,92)
11,7
(0,46)
7,4
(0,29)
4,1
(0,16)
10,2
(0,40)
39,6
(1,56)
102,9
(4,05)
142,2
(5,60)
928,4
(36,55)
Количина снега, cm (in) 45
(17,7)
10,7
(4,2)
14,5
(5,7)
2,3
(0,9)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
0
(0,0)
9,7
(3,8)
18
(7,1)
100,2
(39,4)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 8,9 9,0 11,0 7,2 6,4 2,2 1,1 0,9 2,0 3,5 5,9 8,5 66,6
Дани са снегом (≥ 0.1 in) 1,9 1,2 1,6 0,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,6 2,1 7,8
Извор: NOAA[11][12]
Климатски подаци за Јосемитски национални парк
Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Просечан број дневних сати 10,0 11,0 12,0 13,0 14,0 15,0 14,0 14,0 12,0 11,0 10,0 10,0 12,2
Просечни ултравиолентни индекс 2 4 6 7 9 10 11 10 8 5 3 2 6.4
Извор: Метереолошки атлас[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Yosemite National Park”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. 
  2. ^ а б „Park Statistics”. Yosemite National Park (U.S. National Park Service). Приступљено 22. 7. 2018. 
  3. ^ „Annual Visitation Highlights”. nps.gov. National Park Service. Приступљено 30. 4. 2021. 
  4. ^ Harris 1998, стр. 324
  5. ^ „Discover the High Sierra”. California Office of Tourism. 
  6. ^ а б „Nature & History”. United States National Park Service: Yosemite National Park. 13. 10. 2006. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2007. Приступљено 27. 1. 2007. 
  7. ^ „Yosemite Wilderness”. United States National Park Service: Yosemite National Park. Приступљено 15. 3. 2008. 
  8. ^ „History & Culture”. United States National Park Service: Yosemite National Park. Приступљено 27. 1. 2007. 
  9. ^ „Annual Park Recreation Visitation (1904 – Last Calendar Year)”. U.S. National Park Service. Приступљено 11. 3. 2019. 
  10. ^ „New visitation record in 2016 as over 5 million people visited Yosemite National Park”. GoldRushCam.com. Sierra Sun Times. Приступљено 8. 2. 2017. 
  11. ^ „NOWData - NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 8. 6. 2021. 
  12. ^ „Summary of Monthly Normals 1991-2020”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 8. 6. 2021. 
  13. ^ „Yosemite National Park, California, USA – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 26. 1. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Media specific