Сож
| Сож Сож | |
|---|---|
 Сож у градском парку града Гомеља | |
 Басен реке Дњепар чији је Сож део | |
| Опште информације | |
| Дужина | 648 km |
| Басен | 42.100 km2 |
| Пр. проток | код Гомеља 207 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Смоленско побрђе 54° 41′ 21.32″ N 31° 57′ 56.93″ E / 54.6892556° С; 31.9658139° И |
| Ушће | у Дњепар код Лојева 51° 56′ 50″ N 30° 48′ 24″ E / 51.94722° С; 30.80667° И |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Русија Белорусија Украјина |
| Област | Смоленска, Гомељска, Могиљовска, Черниговска |
| Насеља | Кричав, Черикав, Славгарад, Гомељ |
| Притоке | Вихра, Проња, Ипут, Бесед |
| ДРВ | 04010000412105000011550 |
| Река на Викимедијиној остави | |
Сож (рус.; укр.; блр. Сож) — источноевропска река која тече преко делова територије Русије, Белорусије и Украјине и лева притока реке Дњепар.
Име реке вероватно потиче од староруске речи сожжь која означава подручје које је путем паљевине очишћено од растиња и претворено у оранице.[1]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Река Сож извире на Смоленском побрђу на око 12 km јужније од града Смоленска у Смоленској области Руске Федерације. Друга је по дужини и запремини најважнија лева притока реке Дњепар. Улива се у Дњепар код варошице Лојев на граници Гомељске области Белорусије и Черниговске области Украјине. Укупна дужина тока од извора до ушћа је 648 km, од чега је 493 km на територији Белорусије.
Долина уз реку је доста изражена и представљена у виду неколико тераса, најчешће трапезоидног облика дубине између 20 и 30 метара у односу на околни терен, просечне ширине од 1,5 до 3 km у подручју око Кричавског рејона до преко 5 km на подручју спајања са реком Остјор. Након примања реке Бесед Сож прелази у географску регију Белоруског полесја. У средњем и доњем делу тока обале су доста ниже и равније.
Ширина реке у доњем делу тока достиже и до 230 метара, а дубина расте и до 6,5 метара. Проток је често већи од 1,5 m³/s. Пловна је дуж 373 km тока.
Река Сож се убраја у најчистије европске водотоке.
Неке од најважнијих притока су Вихра, Остјор, Проња, Бесед, Хмара и Ипут. Пре Другог светског рата на Сожу су постојале бројне уставе којима је регулисан ниво воде у реци, али су оне у потпуности уништене током рата и никада нису обновљене.
Најважнији градски центри који леже на њеним обалама су Кричав, Черикав, Славгарад и Гомељ.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Сож[мртва веза], Велика совјетска енциклопедија
- Књига „Водоёмы Подмосковья: Справочник Московского общества «Рыболов-спортсмен»“ (1969) — 224 стр.
