Послови из домена просвете: оснивање школа, рад и програми су дуго, чак до 1860. године били у надлежности Сената. Са увећавањем броја школа било је неопходно формирати самосталан орган који ће се подробно бавити овим питањима.
1860. године основано је Начелство Народне просвјете, с циљем да брине о отварању школа. За кључног човека овог начелства постављен је Тодор Илић, учитељ из Трста.
1862. године - Школски надзорник у лику архимандрита Нићифора Дучића.
1868. године - Одјељење народне просвјете, под руководством владине Илариона.
1869. године - Главни школски надзорник, као просвјетно-стручно управно звање, повјерено је Милану Костићу.
1874. године реорганизацијом рада Сената послови просвјете у надлежности су Књажеве канцеларије. 1875. године у оквиру ове канцеларије основане су посебне управе. Просвјета је припала - Управи за спољње послове и просвјету, и у оквиру ње је Главни школски надзорник, као највећа и једнина власт за учитеље.
1879. године расформиран је Сенат и и успостављен Државни савјет који је имао Министарство са пет одељења. Просвјета је припала ресору финансија.
1882. године формирано је Министарство просвјете и црквених послова, на челу са митрополитом Висарионом Љубишом.
1905. године укинуто је Главно школско надзорништво и основана су обласна школска надзорништва: Источно школско надзорништво, Западно школско надзорништво и Сјеверно школско надзорништво.
1913. године основано је Школско надзорништво новоословођених крајева.[1][2]
Министри просвјете и црквених послова Црне Горе Петровића Његоша
Радован Лалић – члан Извршног одбора ЗАВНО Црне Горе и Боке, што је била црногорска ратна Влада, ђе је имао дужност руководиоца Просвјетног одсјека
Пуниша Перовић – Када је 1945. ЦАСНО прерастао у Црногорску народну скупштину изабран је за министра просвјете у Влади НР ЦГ, ђе је остао кратко вријеме јер је постављен на дужност директора Више партијске школе ЦК КПЈ.